MOJE MALE SARENE EMOCIJE

Ima ljudi cije su duse ranjene.Ima i onih cije nisu.Pa se dobro drze.Ima i onih cije su duse bile ranjavane, pa se dobro drze.I tako, svakakvih dusa ima.Ima i svakakvih ljudi.Ima i onih sto misle da se drze mnogo bolje od drugih.A to bas ne odgovara istini.Samo tako izgleda.Od svih dusa, te su najtuznije.To su duse od bodljikave zice.To su duse koje uzvracaju svetu udarac.Nevesto, bolno za gledati.Nikada to ne rade direktno.Jer su trenuci kada ih je svet boleo prosli.Modrice su pozutele pa nestale.Ipak, ostao je trag.Tada nisu bili spremni da uzvrate.Bili su mali, nejaki, nisu znali trikove.A onda su im duse postale bodljikave zice.Bodu.Svaki pokret im napravi jos neku ranu, koja sada vise nema veze sa svetom.Svejedno krvari.To su opasna unutarnja krvarenja.Zajedljivoscu svoju osujecenu dusu prosipaju u tudje zivote.Uglavnom to rade onima koji jos uvek pokusavju da zakrpe svoju ranjenu dusu.Onima koji se ne foliraju da im dobro ide i da se dobro drze. Onima koji svoje zivote pokusavaju da usiju iglom i koncem.A zivot je zajeban za sasiti ga.Ne moze da se “protera” na masinu.Moze samo da se zakrpi i mozda jednom od njega ispadne sasvim solidan pacvork.Neki bi rekli da je to bezvezna sarena krpa.Al` daj im iglu i konac..pa neka je naprave.Bolje nego da cepaju sasivene.Medjutim, vise vole da unistavaju teskom mukom krpljene zivote.Ili bar da pokusavaju da to urade.Stvaranje ih boli.Nisu oni za to krivi.Samo su I sami tako lose sasiveni a to se spolja ne vidi, deluju kao dobar komad necega a pucaju po savovima. Markirana sintetika.Ona sto pece.I tako se vrtimo u krug.I vec nam se milion godina uzasno vrti u glavi.Vrtimo se tako tuzni, da tuzniji ne mozemo biti.I tu se izgleda ne moze nista.Tako stvari stoje.Covek je coveku….covek.