Moje kratke priče

[Nola72]

Pozdrav!
Ja sam Novka, imam 48 godina i u slobodno vreme se bavim pisanjem kratkih priča zasnovanih na istinitim životnim situacijama koje sam proživljavala. To mi je svojevrsan ,,izduvni ventil" koji mi pomaže da zaboravim na raznovrsne probleme današnje svakodnevice.
Za početak, evo jedne lepe i poučne priče.

Čovek u svetu ,,savremenih standarda", lišen svojih snova i nadanja...

Čovek je kompleksno biće sazdano od varljivih emocija, osećanja, misli...
Spolja izgleda čvrsto, snažno, postojano i često odaje privid savršenog bića na Zemlji.
Ali spoljašnjost i unutrašnji sklop čoveka su u potpunoj disharmoniji. Unutar nas postoji neprestana borba sa sopstvenim osećanjima, mislima, željama.
Um je ono što čini snagu čoveka. Um - kontroliše sva ostala čula i osećanja u nama.
S obzirom na usađena pravila i kalupe kako ići kroz život, šta je ispravno a šta ne, šta će ko reći, često sva osećanja budu sklonjena, potisnuta duboko u nama.
Dok nas um vodi da ,,ispravno" donosimo odluke, a možda samo želimo nešto sasvim obično, jednostavnije, tada nastaje borba sa samima sobom. Prateći ,,savremene standarde", da bi išli u korak sa ,,svetom", sve više se udaljavamo od svog bića - svog identiteta. Gubimo vezu sa onim što nam je bitno, što nas čini srećnim i potpunim.
Gubimo sebe i one do kojih nam je stalo.
Svaki gubitak nosi bol, tugu, gorčinu.
Zbog onoga što gubimo, zaboravimo na ono što još uvek imamo, a to je još gore od samog gubitka. Počinjemo da živimo iz navike, ili iz inata. Naizgled slobodni, a okovani iznutra. Razapeti između svojih želja, snova i kalupa ,,naprednih standarda".

Negde... Nekada... Neko...

 

[Enina]

Pozdrav!
Ja sam Novka, imam 48 godina i u slobodno vreme se bavim pisanjem kratkih priča zasnovanih na istinitim životnim situacijama koje sam proživljavala. To mi je svojevrsan ,,izduvni ventil" koji mi pomaže da zaboravim na raznovrsne probleme današnje svakodnevice.
Za početak, evo jedne lepe i poučne priče.

Čovek u svetu ,,savremenih standarda", lišen svojih snova i nadanja...

Čovek je kompleksno biće sazdano od varljivih emocija, osećanja, misli...
Spolja izgleda čvrsto, snažno, postojano i često odaje privid savršenog bića na Zemlji.
Ali spoljašnjost i unutrašnji sklop čoveka su u potpunoj disharmoniji. Unutar nas postoji neprestana borba sa sopstvenim osećanjima, mislima, željama.
Um je ono što čini snagu čoveka. Um - kontroliše sva ostala čula i osećanja u nama.
S obzirom na usađena pravila i kalupe kako ići kroz život, šta je ispravno a šta ne, šta će ko reći, često sva osećanja budu sklonjena, potisnuta duboko u nama.
Dok nas um vodi da ,,ispravno" donosimo odluke, a možda samo želimo nešto sasvim obično, jednostavnije, tada nastaje borba sa samima sobom. Prateći ,,savremene standarde", da bi išli u korak sa ,,svetom", sve više se udaljavamo od svog bića - svog identiteta. Gubimo vezu sa onim što nam je bitno, što nas čini srećnim i potpunim.
Gubimo sebe i one do kojih nam je stalo.
Svaki gubitak nosi bol, tugu, gorčinu.
Zbog onoga što gubimo, zaboravimo na ono što još uvek imamo, a to je još gore od samog gubitka. Počinjemo da živimo iz navike, ili iz inata. Naizgled slobodni, a okovani iznutra. Razapeti između svojih želja, snova i kalupa ,,naprednih standarda".

Negde... Nekada... Neko...

Lijepo pises

 

[Baby Yoda]

Moj doprinos. I ja pišem kratke priče:

Svako od nas gleda, čuje i oseća svet oko nas na identičan način, premda, tek nekolicina istinski uspeva da vidi, da sluša i da voli. Istinsku sreću pronalaze oni koji prihvataju svet upravo onakvim kakav on jeste. Ne odupiru mu se, ne dele ga na dobro i loše, ne plaše se smrti. U ljudima je strah od neminovnosti koja ih čeka. Svesni su da mladost nije večna, svesni su da mogu dočekati srednje doba, a možda i duboku starost. Sve to je prirodno, isto za svakoga od nas, nepristrasno. Godišnja doba smenjuju se ciklično, proleće, leto, jesen i zima. Razumno je da za mnoge to jesu samo reči, reči koje nemaju nikakav značaj. Tek daju naznaku da postoji neka promena. Ne uviđaju da proleće predstavlja period naše mladosti, kada sve počinje da cveta, da raste, da sazreva. Leto je doba kada smo mladi, suncem obasjani, puni radosti. Jesen je srednje doba naših života. Predstavlja vreme mudrosti, vreme kada se pripremamo za ono što sledi, vreme kada jasno vidimo sva doba kroz koja smo prošli i koja ne može povratiti. Zatim dolazi zima. Zima je naša starost, može biti predivna sa pahuljama snega, svaka predstavlja neko sećanje iz naših života. Zima je doba kada istinski sagledavamo naš život jer sve što ima početak, mora imati kraj.

 

[Nola72]

Zablude ljudske

Kaže se da pare ljude kvare.
To je zabluda.
Ljudi se rađaju pokvareni ili dobri. Novac razotkriva razliku. Dajte dobrom čoveku novac - on će ga podeliti sa drugima i biće srećan zbog toga, a lošem dajte ceo svet - on će ga uništiti i zahtevati da mu stvorite novi, još veći.

Kaže se: Ma ne obraćaj pažnju na to - to su gluposti.
Zbilja? -Pa glupost je najgora od svih bolesti, jer od nje ne pati bolesnik, nego oni oko njega.

Nisu Raj i Pakao tamo gde kažu - u drugom životu. Dobrom sledi Raj, a lošem Pakao.
Zabluda.
Pakao počiva na krhotinama ovog sveta, a ključ Raja iza vrata Pakla.

Tehnološki napredak će olakšati život.
Čovek je tvorac tehnologije. Ne postoji tehnologija koja može zameniti ljudsku glupost i pakost. Jedino što je čovek stvorio i u čemu je daleko odmakao od praizvora jeste - laž. Laž je utešna, prijatna, mnogorečiva, njom je lakše manipulisati. A istina je hladna, kruta i zato je istinom teško baratati.

Čime se meri bogatstvo i moć?
Ciframa: ima toliko i toliko para, mnogo nekretnina, armiju ljudi koji rade za njega. On je moćan.
Zabluda: to je pohlepa. Bogat je onaj koji pre svega veruje u Boga, koji svojim htenjem, znanjem, zvanjem pomaže i drugima da lakše i lepše prožive svoj život. Dobročinstvo i skromnost su trajne, neprolazne vrednosti i nikad ne gube smisao i svrhu postojanja.

 

[Nola72]

Ако ти срећа окрене леђа, ти настави иза њених леђа

А шта је заправо срећа?
Само појам, митско биће или нешто сасвим необјашњиво, непознато?
Можда би многи били срећни када би знали шта заправо траже. И људи и свеци теже ка срећи. Разлика је у чему је траже. Људи су склони томе да се стално упоређују са другима, да завиде, јер мисле да су други срећнији. Уместо да се баве собом, они узурпирају друге. Када би мало више размишљали о својој зависти и пакости, можда би схватили да свака тријумфална кола не морају ићи преко прегажених. Срећа је дељење. Кад човек зна да подели са неким чашу воде, лош тренутак, смех, мишљење, тишину, он је срећан јер усрећује и друге.
Срећу, пре или касније, нађу они који су је достојни, који су је заслужили. За срећу је потребно мало и често управо то мало недостаје да будете срећни.
Постоје две несреће у људском животу. Једна је да не добијеш оно за чим жудиш, а друга да добијеш. Зато не јури да ухватиш срећу по сваку цену, јер она ће пронаћи тебе када је привучеш.

 

[Dragana letica]

Lijepo pises

Divno napisano

 

[Nola72]

Од јаве си ков'о снове, сад од снова јаву вези!

И не тако давно, али беше један временски период када је на јави било толико добро и лепо, да није било ни потребно сањати, па су и снови били подједнако стварни и лепи.
Људи су свуда у свету радили, градили, сарађивали, дружили се, склапали пријатељства, послове, договоре. Сви су се споразумевали без обзира на језик, веру, нацију. Онда су дошли неки мрачни, изопачени умови и кренули да униште и јаву и снове. Што више напредује технологија, утолико горе је злоупотребљавају усијане главе затрованих умова, све под изговором да је у име ,,демократије" и за добро човечанства. А истина је да ти болесни умови из сенке замишљају да је свет видео-игра, а ми обични људи фигуре које прљаве руке изопачених умова користе за своју ,,назовизабаву". Да ли из нечије добре намере настаје невидљиво зло које хара светом и масовно уништава обичне људе???
,,Ванземаљци" су међу нама, а ми међу њима.
Јава или сан? Све личи на кошмар иза кога и након буђења још дуго остаје осећај згрожености и нелагодности.
Зато сањај будан - ,,Јер је сан о срећи исто што и срећа".

 

[gost 427187]

Ispričala bi ti jednu priču.Verujem da mi nećeš zameriti.

Pevačica

Otkriću ti tajnu.Pre nego što sam krenula u muzičku školu, čula sam na TV operu Karmen. Morala sam da je čujem ponovo pa sam, ne znam, ne pitaj kako došla do kasete. Kada sam ostajala sama kući puštala sam tu kasetu i samo slušala i slušala.. Možda i godinu dana tako.
A prvo je počelo sa Čolom, onda Abba, hahha, Srebrna krila(sa 3, 4 godine), kasnije sve i svašta, ali nikad, nikada nisam mogla da slušam narodnjake. Samo poneke, stare, al to je već klasika.

U srednjoj školi sam imala dobru drugaricu. Jednu od najbolje vrste. Devojka a ortak. U pogledu smo dogovarale da pobegnemo sa časa ili da nekog (zasluženo) zezamo do iznemoglosti. Prava i retka. I znala sam da lepo peva, da zapravo peva u KUDu, ali nije me zanimala ta muzika, pa..
Onda smo krenuli na ekskurziju. One duge Jugoslovenske, autobusom. Obično sam ja galamila, pevala, pravila cirkus u autobusu, ali nešto smo se zapričale i ona je zapevala par stihova samo.....
Nekako me.. iznenadila. Pitala sam je da mi peva nešto, bar zabavno i ona je počela...
Nastavila je sa njenim repertoarom, a da ja nisam ni primetila. Naslonila sam joj glavu na rame, ona je tiho pevala, a ja sam zatvorenih očiju slušala... kao pod dejstvom anestezije.
Posle sam je stalno terala da mi peva, na odmoru, kada prespava kod mene, da me uspava..
Otišla sam jednom sa njom na neko takmičenje. Kada je izašla da peva, onako sitna, više dečačić nego devojka, delovala je pomalo smešno. Kada je zapevala... Iz nje je bljesnula svetlost tako jaka da sam ja morala da zatvorim oči. Potpuno opčinjena sam je slušala, ne znam za druge.
Nije pobedila, nije postala pevačica iako su joj predviđali.. Odustala je, udala se.. Vreme i daljina nas razdvojile. Ali ostala je moja omiljena pevačica.
I šta je meni tu najčudnije? Što te pesme, ta muzika.. Nikad nisam poželela da je čujem. U originalu. Ne znam ni čije mi je to pesme pevala, ni koje su to pesme. Nemaju nikakvu vrednost ni lepotu, ako ih ona ne peva.
Ne znam zašto.

 

[Nola72]

Срцем гледај и говори, очима слушај, речи процени, а веруј само делима

Чак и ако су истог облика и боје, моје и ваше очи виде различито. Оно што је суштинско, то је невидљиво, то осећате срцем. Па и срце, иако сличног или истог изгледа - различито осећа. Моје је такво да подједнако осећа и туђу бол и патњу као своју, док нечије куца убрзано управо онда када туђе боли.
Уши - каквог год да су облика, имају исту намену - да чују. Али опет - исту реч или речи различито чујемо. Речи имају променљиве вредности, у зависности од говорника и слушаоца. Неке речи напросто оду у етар, па загађеност порасте. Што се савести тиче - то је као црно или бело. Или имате савест или је немате. Између је празнина. Нажалост, често од нечије празнине зависи много тога у животима оних са израженом савешћу.
Оно што видиш - окрени се и погледај још једном пре него што склопиш слику жмурећи.
Оно што чујеш - тек кад звук речи пређе у ехо, послушај срцем.
Осетљиво срце ће увек одобрити оно добронамерно и искрено. Оно хладно остане санта леда или напросто ишчили под зраком Сунца.
Искреност не можете користити као шешир - с времена на време. Доследност дугујете пре свега себи. Дужност је не говорити много, али говорити тако да вас могу разумети. А дела или недела - говоре више од хиљаду речи. О њима се прича и после одласка њихових твораца.

 

[Nola72]

Ршуме, спасавај!

Где је нестало оних десет гусара из дечије песме?
У песми, Ршумовић их се ослободио.
Таман смо мислили да их више нема - кад оно 'оћеш...
Они се намножили, и сад више нису у песми, него ту око нас. За разлику од оних из песме који су имали повез преко једног ока, ови имају повез преко оба.

 

[Nola72]

Глава или писмо

Да се памет продаје, купили би је паметни.
Глава је паметнија од књиге, јер књиге су производи из глава. Што прочитате више књига, више ћете имати у глави.
С друге стране, узалуд књига ако памети нема!
А +Б =АБ
А+БЕЕЕ = - А

 

[Nola72]

Никад и увек

Никад не склапај пријатељства онда када су ти потребна, него онда када нису. Тако ћеш избећи разочарање. У њих - јер су били лажни, а у себе - зато што си им веровао.
Увек прихвати само онолико колико можеш да даш.
Никад не веруј олако датим великим обећањима.
Никад не обећавај оно што нећеш испунити. Увек испуни оно што си обећао, јер тако доказујеш колико вредиш.

 

[Nola72]

Пре изума компаса, север је био на супротној страни

Историја се стално преправља, не због промене чињеница, него се мењају гледишта историчара. Оно што су вас учили пре 30 и више година, сада кажу: ,,Ма то више није тако, то је било онда, сада се то другачије гледа. Вас су погрешно учили. Гледајте у будућност. Ко има среће да је далековид, далеко ће догурати. А шта ћемо ми који се ослањамо само на ,,науку и чињенице".
Као на клацкалици - час вас гурну у прошлост, па вас заврте ка будућности.
Час се куну у дедове и прадедове, час кажу ,,Роботи су закон". А између прошлости и будућности тачка. У тој тачки смо ми под знаком питања. Неједначина са много непознатих. Сад испада, све је крив онај што је измислио компас.
Да л' уз ветар ил' низ ветар?
То зависи од математичара. Само да израчунају.
До тада: гледајте у будућност!

 

[Nola72]

Ђавоља посла

Ђаво има рогове, реп и браду, а његови шегрти носе Хуго Бос, Долче Виту и Праду.
Његови шегрти су еманциповани да не плаше људе изгледом и појавом, него да онако налицкани и скоцкани лакше преведу жедног преко воде. И, мора се признати, добро шегртују.
А ђаво, к'о ђаво, седи у хладу, чешка браду и смишља како још да нам отежа и напакости.

Сунце пролази кроз каљава места, али се не укаља.

 

[Nola72]

Чинећи добро, пазите да вам доброчинства не пређу границе

Ко не зна да цени мало, неће ценити ни много.
Паметан, достојанствен човек не истиче себе у први план, него истиче вредности других и увек је спреман да своје вредности подели са другима. С друге стране, имате оне који покушавају да уздигну себе тако што стално траже мане другима. Али, као што човек не може да подигне самог себе, не може себе ни да увелича.
Исто је и са добротом. Добар човек се стално труди да што више учини доброг за друге, и он то ради спонтано, без икакве рачунице. Насупрот добром, они други никад нису задовољни нечијим добром. Колико год да учините доброг за неке, они то не знају да цене него бесрамно траже још више, као да је неком обавеза да стално чини услуге и уступке, и на све то углавном буде узвраћено на лош и нечовечан начин.
Као што постоји линија између доброг и лошег, треба поставити линију између доброчинства и незахвалности.
Доброта је БОЖАНСКА узвишеност, а незахвалност је највећа слабост људске душе.
Као што рђа једе гвожђе, тако испразна душа незахвалника црпи душу добронамерника.

 

[Nola72]

Трипут мери, једном сеци, али поштено

У правој руци и крив кантар право показује, а у кривој ни најбољи кантари и ваге не помажу. Тег, ма не тег него тегина, увек иде на страну оштећеног, а онај који мери руку прилагоди сваком месту где може шта извући у своју корист. Мислим да се Дарвин мало прешао када је постављао тезу о настанку човека. Неки, додуше, нагињу ка мајмунима, ал' мислим да добар део има везе са хоботницама. Толико су пружили пипке на све стране, да вам је сав труд и зној узалуд. Што више имате посла и обавеза, то мање имате користи. Пипци скупе све Ваше напоре и резултате, и притом све кукају како они немају од тога ништа, стално су у неком минусу.
И јесу у минусу, и то дебелом! Гладне очи не можете нахранити. У гладним рукама сваки комад је мали.
Постоји ли нека мерна јединица која може измерити нечију незаситост и бескрупулозност? Тешко да би то било која вага издржала.
Само је Бог терзија, који све на крају измери и израчуна и стави на наплату.
Највеће је благо поштено и часно радити, а најпријатнији одмор је чиста савест. Нико не живи три живота, него један. Буди оно што није лако бити - буди човек!

 

[Surogat22]

@Nola72
Dobra tema, slučajno sam nabasao na nju.
U principu sve su priče poučne, zavisi kako se razumeju i ko ih čita.

 

[Timosten]

Nema amtivnosti??.
Šteta!