(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
MOJA ZEMLJA
Eh.....sad kad idoh u selo rešila sam....ima da nadjem vremena da slikam. Nekako mi sve proleti, te ne mogu sad, te sad žurimo....ovog puta, valjda što gledam kraju u oči nešto mi ne da mira. Čak je i Maca stajao i čekao me dok fotografišem.
Bili smo i na groblju......obišli konačišta mojih gospi i deda Mileta....i navreše sećanja u toj tišini donoseći neke zaključke u vidu trenutne spoznaje. Sve je to od krštenice....i naravno ove lude glave. Zapalih sveće i svakome po cigaru....dedi nisam ponela rakiju...trebala sam...i ode duša u moju avliju pod one tri kruške. Ispod njih vodeni krin jer traži debelu hladovinu....izvili se oni cvetovi beli sa žutim tučkovima...teško se skida taj polen sa garderobe. A on cveta baš sad kad zriju i kruške. „Julska lepotica“....krušna, slatka....med kruška sa tankom korom....a radja....ma videćete sad. I miriše sve pod tom vinjagom na vodeni krin i kruške dok zeleni grozdovi vise iznad glava. Sedimo moja gospa Mara i ja....jutro 6 sati i pijemo kafu pre nego uzjašem biciklu i na pijac da prodavam kruške....“Eve gu Marina unuka...dodji sine, stavi si ovdena krošnju na ćoš od tezgu....lele,lele, što ti lepe kruške....blago si tvojoj gospa Mari“. Rosno jutro, sveže je, lakše se diše i miris ranog jutra puni pluća.....miris zemlje....rodne i blage....moje zemlje. Sudba mi dodeli takav scenario da sam se i udala dve ulice dalje.....Morava zrmni....kupinjaci.......ford taunus karavan na kome ovako malečka učih da vozim i.....ma divna kola hahahah....i motor i vašari....pruga kraj koje odrastoh uz tutnjavu vozova...i vinograd i njive paprike, pšenice...radni i rodni raj....naopačke da posadiš ima da rodi... ....traktor sa velikom prikolicom i ja za volanom i sve vidim, sva lepota u oku i duši...i korzo i niške kafane i sokobanjske...moravske plaže i virovi....šljivaci u kojima stanuju slavuji....naša deca u prikolici na brdu paprike zaglabala po svežu papriku punjenu domaćim sirom...rumeni, jedri....Maca koji kroz vadu nosi na ramenu punu veliku pletenu korpu nabrane paprike da je istrese u prikolicu i Cic koja bosim nožicama gazi po toj vadi saplićući se za ocem samo da bi je on vratio nazad u onoj istoj korpi na ramenu.....posle vozi traktor nazad i drži je u krilu a ona kao malo vozi sa tatom pa onda zaspi ....naš sin na kombajnu....moja zemlja....
moj sokak....levo, na placu pored onog crvenog krova je bila kuća gospa Mare i deda Mileta...mala kapija koju sam preskakala ....dva velika šimšira sa svake strane....
kruška "julska lepotica".....ista kao kod gospa Mare samo sad u našem dvorištu
i vodeni krin iz naše avlije
česma.....spomen, zaveštanje...
ova metalna ograda je od pijace.....tu prodavah kruške
PS Laku noć pospanima i dobro jutro novom danu
