Oduvek sam volela da crtam.Kao sasvim mala uzimala sam olovku u ruke,najcesce neku tupu,sasvim okracalu od rezanja
ili odeljanu nozem u nedostatku rezaca,
to je moja baba umela da uradi.Dakle uzimala sam olovku i papir i crtkala prema mom licnom i personalnom ubedjenju,remek dela koja sam pokazivala puna ponosa svojim roditeljima,babi,tetkama.Oni su se isprva vrlo radovali,i odusevljavali,a ja sam se sva nadimala od ponosa i gordosti.E onda sam postala dosadna svima,pa sam otkrila bojice.I napredovala sam.I nisam nikome pokazivala svoje radove,ali vise mi to nije ni bilo potrebno.Sada sam radila za sebe,iz ljubavi prema tom crtezu koji nastaje pod mojom rukom.Desavalo mi se da ceo dan provedem u sobi sa bojicama po krevetu,papirima po podu,savijenih nogu u turski sed,nagnuta nad svoj rad.Moji nisu mogli da shvate sta toliko dugo radim,tamo gore u sobi.Mislili su da gluvarim i da to nije zdravo za mene.A za mene bi svet prestao da postoji,pustila bih muziku i...Sve dok jednog dana nisam iz zezanja prihvatila da crtam ikonu na nekom takmicenju osnovnih skola.Za tri sata potpunog uzivanja napravila sam ono sto sam zelela.To nije bila samo zelja,uzivala sam pomalo zacudjena kao i svaki put,time sta je iz mene izaslo.I onako ladno sam poturila mojima crtez pod nos.Ljudi su se frapirali.I sada se secam tatinog lica.Buljio je u crtez dobrih desetak sekundi,cutao i onda me pogledao kao da me prvi put u zivotu vidi.:Odmah je otrcao kod komsije koji je radio ramove za slike i hteo je to da urami,ali mu nisam dala jer sam sutradan to odnela u skolu.Osvojilasam trece mesto.Prvo mesto su dobili dva brata kojima je mama radila crtez temperama-to su mi kasnije sami priznali.Moj crtez je bio trece mesto jer je radjen obicnim drvenim bojama.:Samo mi je bilo krivo sto mi nisu vratili crtez.
kazi mi samo jedno molim te..kada pises da li ti je potrebna muzika ..da li pomaze da se izvuce to nesto iz coveka ili...
