MOJA SONATA

Koliko bliski možemo biti sa strancem koji nam je drag?Koliko smemo?
Onoliko koliko dva broda koja se sretnu na sred okeana pa promene kurs
da bi neko vreme plovili zajedno jedan kraj drugog, blizu, bez dodira...
Dva razlicita broda na putu ka razlicitim lukama, izasla iz razlicitih luka
kao zacarani plove i cekaju neizbezno: Shvatanje razlicitog smisla i pravca!


Koliko je samo lepote u praznini prostora između sadasnjeg
i buduceg trenutka...
Kad oboje igramo svoju ulogu posmatraca, koji procenjuje pre svega sebe
a onda onog drugog: Vredimo li trenutaka koje dobijamo, sekunde koja
traje minut, minuta koji traje cas, dana koji traje godinu? A opet tako kratko
do neizbeznosti podizanja brana od visokih zidova drugacijih reka i planina
u nama, zidova posutih staklom i brava zabravljenih katancima!


Ko ima kontrolu? Ljudskost u nama i neki drugi i drugaciji trenuci i ljudi
ostavljeni na cas na obalama s kojih smo pobegli samo da bi se vratili?
Kad naše racionalno Ja, pobedi naše osecajno Ja. Poraz ili pobeda?
Ako pamtimo da je u jednom trenu duzem od vecnosti, postojala
radost toliko slična zaslepljujucoj svetlosti da smo morali skrenuti pogled, poraz je pobeda.


I makar znali da iznad lebdi nebo slabashnim dashkom
pogresnog. I vremena i prostora. Svejedno, ni to malo ne zasluzuje raspinjanje
niti sakacenje pogresnim rečima, ni jezicima ni meridijanima. Samo precutno
poverenje i postovanje, vrhovi na koji ćemo se posle moći popeti.
Neka, onda, brodovi odlaze na razlicite strane u vreme najvece radosti
za oboje. Bez tuge. Jer su uvodi u nova sretanja, čitava serija novih uvoda
Jedini mogući poceci koji se produzavaju u beskonacnost bez svrsetaka.


Da se sve iznova kreće i razvija, da ne bi uvenulo od stajanja...
Surovi bi bili i ostri ti rastanci da ih ne prati simfonija predosecanja
novog početka plovidbe dva broda sto jedno vreme plove tako blizu...
I imaju viziju nečeg predivnog sto bi moglo biti na obzorju, makar znali da
tamo nikada neće zajedno stici, ali bez straha da se nikad neće
vratiti zbog stalne borbe s oblacima i tamnih senki ogranicenih
vremenom...

......


Skidam oklop i pustam da bol tece, da se talasa i peni, jer napolju pada mrak.
Koji po redu?

(Biljana)

Pogledajte prilog 269003
 
Kliknite za proširenje...
Lepo napisano....:klap:
Istovetnosti se prepoznaju i prate dugo, poznanstvo različitosti traje kratko.

Ako pamtimo da je u jednom trenu duzem od vecnosti, postojala
radost toliko slična zaslepljujucoj svetlosti da smo morali skrenuti pogled, poraz je pobeda.

Umeće sećanja je ovo što si napisala. Ljudi skloni kratkim trajanjima brže nauče tu umetnost od ljudi koji su skloniji dugotrajnostima.
I ko je tu poražen a ko pobednik? ;)
 
hirajgoagain;bt230196:
he je l ti znas da ovo ovako moze da se ukrade, mada nisam citala
Kliknite za proširenje...
Pa, neka, kradu ljudi milione eura i nikom nista, prezivecu, mada imam ovu pesmu na jednoj drugoj diskusiji (pogledacu da li je imam i na Blogu koji mi je Sale jadnicak moj kreirao a ja zapustila)- neka, ako se kome dopadne neka krede reci,osecanja su moja i samo moja.
Hvala na upozorenju, i na necitanju:)
 
LJILJA MMM;bt230197:
Lepo napisano....:klap:
Istovetnosti se prepoznaju i prate dugo, poznanstvo različitosti traje kratko.

Ako pamtimo da je u jednom trenu duzem od vecnosti, postojala
radost toliko slična zaslepljujucoj svetlosti da smo morali skrenuti pogled, poraz je pobeda.

Umeće sećanja je ovo što si napisala. Ljudi skloni kratkim trajanjima brže nauče tu umetnost od ljudi koji su skloniji dugotrajnostima.
I ko je tu poražen a ko pobednik? ;)
Kliknite za proširenje...

Pravo si otrkorvenje za mene, i dugo pratim sta pises mada se retko javljam,a kad se javim- zapanjim te:)))
Ovo sto si napisala zahteva malo "dublji" odgovor, odnosno objasnjenje, jer me tvoje pitanje (priznajem) pomalo zaintrigiralo.
Bice me ovde kasnije, da otklonim(o) dilemu:heart:
 
LJILJA MMM;bt230197:
Lepo napisano....:klap:
Istovetnosti se prepoznaju i prate dugo, poznanstvo različitosti traje kratko.

Ako pamtimo da je u jednom trenu duzem od vecnosti, postojala
radost toliko slična zaslepljujucoj svetlosti da smo morali skrenuti pogled, poraz je pobeda.

Umeće secanja je ovo što si napisala. Ljudi skloni kratkim trajanjima brže nauče tu umetnost od ljudi koji su skloniji dugotrajnostima.
I ko je tu poražen a ko pobednik? ;)
Kliknite za proširenje...

LjILJO, ja bih citirala Jesenjina: Tesko je biti ziv:):
Ko je poazen a ko pobednik?
Reci cu ti:

U mojoj pesmi Stanac je personifikacija svega onoga sto bi se podvelo pod iracionalno....

Ali, i nešto cemu ja lično pribegnem kad zelim da pobegnem od svakodnevice, od bilo cega...
Da li delotvorno? Ako pomaze, sto bih se odrekla toga?

Ili, hajedmo i ovako:

" Stranac" moze biti neko koga mozda na neki nacin znamo, ali nema obaveze prema nama niti mi prema njemu (zasto mnozina, ne znam ali osecam da treba)
..
Ljudi bi poludeli od racionalnog samo, iracionalno oslobadja makar na mahove. Upravo to sve vreme sam zelela da kazem, ne znam koliko sam uspela...
:heart:
 
Ko je onda stvarni gubitnik?

Proceni sama...

U svoju "odbranu" mogu reci sledece: Kako god, ali, covek nikad ne moze izbeci izvesnu dozu egzistencijalne samoce, u konkretnom slucaju- MASKE...
Mada, ako se preivse skrivas pretesko te pronalaze, ali, ako premalo- precesto te povredjuju...
 
Da, teško je biti živ...nekad je lakše, a nekad baš teško....mada sad pričaš sa običnom neukom Ljilkom, tako da ne očekuj neke velike pameti :lol:

Jednom, jedna izuzetno pametna žena mi dade savet...Piši onako kako želiš, kako osećaš, kako misliš, piši za sebe i ne objašnjavaj napisano"
I bila je u pravu, jer svako sobom piše, nekim delićem sebe koji istrči ispred ostalih delova u datom momentu kao...ždrebe pred rudu...i prosto je zbog svoje momentalne snage nezaustavljiv od strane ostalih delova nas....inspiracija.
Isto takvo jedno živahno ždrebe, ali drugačijeg karaktera, ima i čitalac.
Svako piše sobom, a vala i svako čita sobom. To naši osećaji, iskustva, pameti čitaju i pišu, naravno isto a različito.
I tako, ja sam pročitala onim delom sebe koji momentalno traži odgovore o čemu pisah u poslednje vreme.....a da li je to jasno čitačima...pa...meni jeste a nadam se da će biti i onima kojima ostaje u amanet ovo moje četvorogodišnje pisanije ovde :lol:

Svako je i gubitnik i poražen, jer u svakom odnosu dve osobe po bilo kom osnovu, daje se i uzima. Svako daje onaj svoj višak i svako traži da dopuni dato istovetnošću jer samo to sobom prepoznaje. Svi po inerciji izbegavaju da budu prazni jer prazan čovek je mrtav čovek. E, sad,, ljudi su različiti, te nečiji višak je velik a samim tim i potreba za dopunom, a neko nikako da se napuni...Imam tekst o tome, podseti me sad...baš neko maleno razmišljanje u mojoj samoći. I tako dobijemo opet različito a isto...kratkotrajnost i dugotrajnost...brigu i nebrigu...lojalnost i nelojalnost....dva broda....isto a različito

:heart:
 
Poslednja izmena:
I tako...dva broda, različita a ista, se na tren sretnu, nekad plove malo skupa....na toj plovidbi daju i uzimaju istovetnosti sve dok one ne postanu različitosti, različite odredišne luke kojima streme. Njihove istovetnosti su pobeda,iskorišćen sretni tren sudbine, njihove različitosti su poraz.
Taj put, oni koji su skloniji promenama, lakše pretvore u sećanje, po pravilu lepo jer za ružno nemaju vremena...onima koji nisu skloni promenama to teže polazi za rukom.

Eto.....:)
 
LJILJA MMM;bt230295:
Da, teško je biti živ...nekad je lakše, a nekad baš teško....mada sad pričaš sa običnom neukom Ljilkom, tako da ne očekuj neke velike pameti :lol:

Jednom, jedna izuzetno pametna žena mi dade savet...Piši onako kako želiš, kako osećaš, kako misliš, piši za sebe i ne objašnjavaj napisano"
I bila je u pravu, jer svako sobom piše, nekim delićem sebe koji istrči ispred ostalih delova u datom momentu kao...ždrebe pred rudu...i prosto je zbog svoje momentalne snage nezaustavljiv od strane ostalih delova nas....inspiracija.
Isto takvo jedno živahno ždrebe, ali drugačijeg karaktera, ima i čitalac.
Svako piše sobom, a vala i svako čita sobom. To naši osećaji, iskustva, pameti čitaju i pišu, naravno isto a različito.
I tako, ja sam pročitala onim delom sebe koji momentalno traži odgovore o čemu pisah u poslednje vreme.....a da li je to jasno čitačima...pa...meni jeste a nadam se da će biti i onima kojima ostaje u amanet ovo moje četvorogodišnje pisanije ovde :lol:

Svako je i gubitnik i poražen, jer u svakom odnosu dve osobe po bilo kom osnovu, daje se i uzima. Svako daje onaj svoj višak i svako traži da dopuni dato istovetnošću jer samo to sobom prepoznaje. Svi po inerciji izbegavaju da budu prazni jer prazan čovek je mrtav čovek. E, sad,, ljudi su različiti, te nečiji višak je velik a samim tim i potreba za dopunom, a neko nikako da se napuni...Imam tekst o tome, podseti me sad...baš neko maleno razmišljanje u mojoj samoći. I tako dobijemo opet različito a isto...kratkotrajnost i dugotrajnost...brigu i nebrigu...lojalnost i nelojalnost....dva broda....isto a različito

:heart:
Kliknite za proširenje...
Sto bi se reklo, ja se slazem s tobom, mada nemam pecat;) pa cu reci nesto, mozda tek da reknem iliti kazem, ali,prvo:

"Svako daje onaj svoj višak i svako traži da dopuni dato istovetnošću jer samo to sobom prepoznaje. Svi po inerciji izbegavaju da budu prazni jer prazan čovek je mrtav čovek. E, sad,, ljudi su različiti, te nečiji višak je velik a samim tim i potreba za dopunom, a neko nikako da se napuni."

:think:

Sledi "nastavak"...
 
Poslednja izmena:
Svako od nas ima imperativnu potrebu da neki trenutak, sat, dan svog zivota podeli s nekim za koga je siguran da ce cuti samo on (ona) i niko vise...
Ruzan ili lep?
Recimo- neobican...
Samim tim, taj neko (imaginaran ili ne) za taj isti trenutak, sat, dan, zauzeo je nasu svest, dusu, a tu ne moze ostati? Zasto ne bi?

Zasto svako od nas ne bi pirhvatio „dar trenutka”. Nije to znak slabosti, naprotiv... Iracionalno je cesto vaznije od racionalnog. Kad bih zivela svih 24. sata u racionalnom, cini mi se da bih otisla u autizam daleko bilo, zato taj ventil, zato to iraniconalno ...

Sloboda da budes ono sto bi bar na cas hteo, nema zamenu Nismo uvek krivi sto je tako, drugi bi rekli da zapravo oni nisu krivi, ali oslobditi dusu stega na mahove - nije greh. . Bilo to banalno ili velicanstveno, ako je jedini izlaz, onda mogu mislima da ga cuvam, umom sanjam, a kad se probudim, pa, znacu da to uvek mogu..

Ovo pokusavam vec vise od pola sata, u roku kojih je dva puta nestalo struje, nemam pojma sta rade nocas:(

Zato ovako pomalo zbrkano, ali, vec ces se ti snaci, a mene avko vise nema nocas, opet je nestalo struje, kako banalno za nesto uzivseno sto sam mojim :Strancem pokusala reci
 
Dakle, Stranac je produkt moje maste, on je nesto sto ne pripada meni u fizickom smislu, ali mi pripada po svemu drugom. On je moje drugo JA, on me zna u dusu...On...

Moze on biti i sa druge planete, on je neko ko MORA da ostane za mene nedodirljiv, tj. ja za njega. Ali, mora da postoji!

Ili ja sebe svesno lažem da ne znam o kome je reč?

Kako god, on je moje UTOCISHTE.
Njemu sam mozda dala osobine nekog ko bi mi mogao biti drag, ili već jeste, ne i izgled.

Izgled je mutan, sanjiv, ja ne znam kako on izgleda, ali dobro znam da izgleda:)))

:heart::bye (za svaki slucaj a ni kise ni vetra ni oblaka, samo povremeni mrkli mrak):dash:

Ali, nadam se da je "more" mirno i nebo (p)osuto zvezdama, da "brod"sece talase, mozda je vreme da zaplovim:think:

:D
 
Poslednja izmena:
Lepo napisano i objašnjeno, iako sa strujnim prekidima :lol: ono nephodno iracionalno u nama...i tačno. Majkumu, mora da smo zato u vagres :zcepanje:

Svako ima svoje plovidbe a mora ......pa nekad mirna, nekad uzburkana, već kako nam se zalomi i kako naš genetski kod i iskustvo odreaguju dok sviraju istovremeno toliko različitih a istih sonata.....a mi....svi plovimo osluškujući ;)
Samo ti zaplovi dušo...tu sam ja na nekoj od svojih obala...takvo je ovo moje sadašnje vreme
:heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top