E, baš neću !
1991.
„Danas je počeo rat“,reče mi nedavno tata, gledajući me pri tome vrlo značajno kao da mu je u najmanju ruku odleteo omiljeni papagaj.
Rat ! Šta mu to dodje :“Rat“ ?
U biblioteci ona stara,vrlo živahna baka, ne može da mi pronadje knjigu jer kaže:“Rat je“. U samoposluzi mi daju umesto bojica čačakalice, umesto mleka jogurt. Odem li tati po novine prodavačica mi vraća pogrešno kusur jer i njoj je valjda rat ?
Na ulici, svi nekud žure, nervozni su i samo šuškaju:“Rat je“.
Na televiziji samo vesti, vesti i posle toga produžetak vesti i taj rat.
Ne shvatam ?
Zar i Tom i Džeri odoše u taj prokleti rat. Da li Manda i Branko Kockica nemaju vremena za nas decu i da li je i njima rat ?
Ako je to sve što se oko mene događa Rat, e pa ja ga neću ! Neću rat !
Stariji oblepiše zidove za izbore ove i one, za partije te i te, za vojske one protiv vojski ovi, za zamračivanja, sklanjanja, bežanja, gladovanja, plakanja a ne shvataju, jadnici, da mi deca to nećemo.
Ostavite nam mesta da i mi malo šaramo po zidovima kako Ljilja voli...ma znate vi već koga, da i mi nacrtamo neko srce ili da saopštimo celoj zgradi i svetu da Dragan sluša Bjelo Dugme a da Dejan navija za Crvenu Zvezdu.
Uzeli ste nam zidove, uzeli ste nam flomastere da vi šarate njima, uzeli ste nam „crtaće“, pucate iznad naših glava.
Zar mislite da mi tako čvrsto spavamo ?
Gde ste odneli osmeh sa lica moje majke ? Ona se boji ! Ali zašto i čega se to boji ? Okreće lice, suza joj kaplje iz oka a danas sam joj doneo dve petice. Ne razumem ?
Tata samo čita novine i sluša vesti, a toliko sam želeo da mu pokažem kako i ja vozim Skejt.
Uskoro ću odrasti, zaposliti se, oženiti se a moji roditelji neće to primetiti jer gledaju rat, slušaju rat i žive taj rat.
Odlučio sam !
Zaspaću i neću se probuditi dok ne čujem žamor zagrljenih ljudi iz mog komšiluka, dok ne čujem pesmu na ulici...Neću se probuditi dok, Bora Čorba ne skine sa glave šlem, a umesto onih porušenih kuća na televiziji počnu prikazivati „Tajne mora“.
Neću se probuditi dok me mama i tata ne uguše poljupcima i dok mi od njihovog smeha, sreće i zadovoljstva ne zazuji u ušima, dugo, dugo i još duže...
Neću taj Rat.
E, baš neću !
1991.
„Danas je počeo rat“,reče mi nedavno tata, gledajući me pri tome vrlo značajno kao da mu je u najmanju ruku odleteo omiljeni papagaj.
Rat ! Šta mu to dodje :“Rat“ ?
U biblioteci ona stara,vrlo živahna baka, ne može da mi pronadje knjigu jer kaže:“Rat je“. U samoposluzi mi daju umesto bojica čačakalice, umesto mleka jogurt. Odem li tati po novine prodavačica mi vraća pogrešno kusur jer i njoj je valjda rat ?
Na ulici, svi nekud žure, nervozni su i samo šuškaju:“Rat je“.
Na televiziji samo vesti, vesti i posle toga produžetak vesti i taj rat.
Ne shvatam ?
Zar i Tom i Džeri odoše u taj prokleti rat. Da li Manda i Branko Kockica nemaju vremena za nas decu i da li je i njima rat ?
Ako je to sve što se oko mene događa Rat, e pa ja ga neću ! Neću rat !
Stariji oblepiše zidove za izbore ove i one, za partije te i te, za vojske one protiv vojski ovi, za zamračivanja, sklanjanja, bežanja, gladovanja, plakanja a ne shvataju, jadnici, da mi deca to nećemo.
Ostavite nam mesta da i mi malo šaramo po zidovima kako Ljilja voli...ma znate vi već koga, da i mi nacrtamo neko srce ili da saopštimo celoj zgradi i svetu da Dragan sluša Bjelo Dugme a da Dejan navija za Crvenu Zvezdu.
Uzeli ste nam zidove, uzeli ste nam flomastere da vi šarate njima, uzeli ste nam „crtaće“, pucate iznad naših glava.
Zar mislite da mi tako čvrsto spavamo ?
Gde ste odneli osmeh sa lica moje majke ? Ona se boji ! Ali zašto i čega se to boji ? Okreće lice, suza joj kaplje iz oka a danas sam joj doneo dve petice. Ne razumem ?
Tata samo čita novine i sluša vesti, a toliko sam želeo da mu pokažem kako i ja vozim Skejt.
Uskoro ću odrasti, zaposliti se, oženiti se a moji roditelji neće to primetiti jer gledaju rat, slušaju rat i žive taj rat.
Odlučio sam !
Zaspaću i neću se probuditi dok ne čujem žamor zagrljenih ljudi iz mog komšiluka, dok ne čujem pesmu na ulici...Neću se probuditi dok, Bora Čorba ne skine sa glave šlem, a umesto onih porušenih kuća na televiziji počnu prikazivati „Tajne mora“.
Neću se probuditi dok me mama i tata ne uguše poljupcima i dok mi od njihovog smeha, sreće i zadovoljstva ne zazuji u ušima, dugo, dugo i još duže...
Neću taj Rat.
E, baš neću !
дрнда 
