Bajka
Ja još uvek verujem u bajke
vuče me sokakom, nevidljiva ruka
plašim se detinje, mesto žurnih ljudi,
vode me sve staze, na strašnoga vuka.
Kreštim a uzdišem i lokvanje brojim,
ko žaba krastača, naduvana lica
na kraju balade, nestajem dok čekam,
poljubac princeze da napravi princa.
Dok one promiču, na krilima zmaja
i danas pakujem snove u smotuljak,
uzaludno lutam ravnicom do kraja,
tražeći Snežanu, postajem patuljak.
Sudbina ko senka, ne pušta, sve steže,
čas maćeha a čas mi je majka
iz zlatne cipele, pepeljuge beže,
ubi me istina, moj život je bajka.
Ja još uvek verujem u bajke
vuče me sokakom, nevidljiva ruka
plašim se detinje, mesto žurnih ljudi,
vode me sve staze, na strašnoga vuka.
Kreštim a uzdišem i lokvanje brojim,
ko žaba krastača, naduvana lica
na kraju balade, nestajem dok čekam,
poljubac princeze da napravi princa.
Dok one promiču, na krilima zmaja
i danas pakujem snove u smotuljak,
uzaludno lutam ravnicom do kraja,
tražeći Snežanu, postajem patuljak.
Sudbina ko senka, ne pušta, sve steže,
čas maćeha a čas mi je majka
iz zlatne cipele, pepeljuge beže,
ubi me istina, moj život je bajka.
