Dogodovštine jednog samca
Zavesa
1.
...i dođe dan kada počneš da živiš sam. Tiho, jeste. Mirno, jeste. Niko ti ne zvoca i to je, ali...
Odlučim danas da po prvi put promenim zavesu. Gledam onu staru, pokušavajući zapamtiti suštinu ove za mene krajnje nove operacije. Skidoh je lako. Cimnuh i ona slete sa malenih štipaljki sve u šesnaest.
E sada nailazi teži deo...Postavim novu zavesu na kauč, kad ono ne lezi vraže a ona ni slična prethodnoj. Neke čipke i dole i gore, neki kanapi i dole i gore...majkoooooo, pa šta je ovo?
Zastanem da studiozno i naučno priđem rešavanju ovog problema i naravno, bistar kao i uvek zaključim šta je dole a šta gore.
Popnem se na kauč, zakačim jednu stranu, postavim stolicu i pređem na nju do termo peći pa na drugu stolicu i zakačim i drugu stranu. Jednostavno, zar ne? Vratim se na termiku (ma ko će se hiljadu puta penjati i silaziti) zakačim sredinu i moj problem osta napola rešen. Sistemom eliminacije, pola po pola, zakačih je tako celu. Simetrija ubilo se!
Skočim dole da se na trenutak divim svom urađenom poslu kad ono...?
...o majkooo nešto ne štima. Ono gore mi nešto široko i čipkasto a ono dole ružno i suženo...ufff...zeznuo sam se, čini se.
Pomalo besan, mrzim da ovako mudar čovek radi dvaput isti posao, ono jest komplikovan ali...
Cimnem je od besa, slete sve u trideset dva.
Ma ti ćeš mene...?
Okrenem je i istim redosledom, kauč, stolica, termika, stolica, nazad, stolica, termika, kauč...ejjjjjj stoppppp! Zavrte mi se u glavi, ruke me bolu od branja banana u vazduhu ali skočim da se nauživam uspešnosti i genijalnosti svoga uma.
Od muke samo što ne pojedoh vlastite „bele bubrege“ !?
Pa sada tek nevalja.
Ovaj put ono gore mnogo nešto usko, jedva pola prozora pokri a ono dole...ma da, to treba gore o majkoooooo...!
Malo je reći da pošizeh na odvratnu zavesu, jednim potezom je pokidah i mislim da sam postigao bar rekord u skidanju zavese ako ne u kačenju.
Ponovih operaciju po treći put leteći sa kauča na stolicu pa na peć pa na...kao da sam krila dobio. Jednostavno lebdim i kačim! U sebi mrmljam i proklinjem ali čvrsto rešen da završim započeto.
Pogledam i ne mogu da se čudu načudim?
Jest ovo komplikovan i složen posao koji iziskuje svu genijalnost moga bića...ali ipak...JE DRUGI PUT BIO ONAJ PRAVI PUT!
Zavesa osta naopako okačena ali će me zapamtiti kada ću je sledeći put zameniti!
Zavesa
1.
...i dođe dan kada počneš da živiš sam. Tiho, jeste. Mirno, jeste. Niko ti ne zvoca i to je, ali...
Odlučim danas da po prvi put promenim zavesu. Gledam onu staru, pokušavajući zapamtiti suštinu ove za mene krajnje nove operacije. Skidoh je lako. Cimnuh i ona slete sa malenih štipaljki sve u šesnaest.
E sada nailazi teži deo...Postavim novu zavesu na kauč, kad ono ne lezi vraže a ona ni slična prethodnoj. Neke čipke i dole i gore, neki kanapi i dole i gore...majkoooooo, pa šta je ovo?
Zastanem da studiozno i naučno priđem rešavanju ovog problema i naravno, bistar kao i uvek zaključim šta je dole a šta gore.
Popnem se na kauč, zakačim jednu stranu, postavim stolicu i pređem na nju do termo peći pa na drugu stolicu i zakačim i drugu stranu. Jednostavno, zar ne? Vratim se na termiku (ma ko će se hiljadu puta penjati i silaziti) zakačim sredinu i moj problem osta napola rešen. Sistemom eliminacije, pola po pola, zakačih je tako celu. Simetrija ubilo se!
Skočim dole da se na trenutak divim svom urađenom poslu kad ono...?
...o majkooo nešto ne štima. Ono gore mi nešto široko i čipkasto a ono dole ružno i suženo...ufff...zeznuo sam se, čini se.
Pomalo besan, mrzim da ovako mudar čovek radi dvaput isti posao, ono jest komplikovan ali...
Cimnem je od besa, slete sve u trideset dva.
Ma ti ćeš mene...?
Okrenem je i istim redosledom, kauč, stolica, termika, stolica, nazad, stolica, termika, kauč...ejjjjjj stoppppp! Zavrte mi se u glavi, ruke me bolu od branja banana u vazduhu ali skočim da se nauživam uspešnosti i genijalnosti svoga uma.
Od muke samo što ne pojedoh vlastite „bele bubrege“ !?
Pa sada tek nevalja.
Ovaj put ono gore mnogo nešto usko, jedva pola prozora pokri a ono dole...ma da, to treba gore o majkoooooo...!
Malo je reći da pošizeh na odvratnu zavesu, jednim potezom je pokidah i mislim da sam postigao bar rekord u skidanju zavese ako ne u kačenju.
Ponovih operaciju po treći put leteći sa kauča na stolicu pa na peć pa na...kao da sam krila dobio. Jednostavno lebdim i kačim! U sebi mrmljam i proklinjem ali čvrsto rešen da završim započeto.
Pogledam i ne mogu da se čudu načudim?
Jest ovo komplikovan i složen posao koji iziskuje svu genijalnost moga bića...ali ipak...JE DRUGI PUT BIO ONAJ PRAVI PUT!
Zavesa osta naopako okačena ali će me zapamtiti kada ću je sledeći put zameniti!
