Vučica
Zatvori oči, neka san te nosi,
gde će se naši, ukrstiti puti,
kada se daljina zlokobno kezi,
u beskrajnom polju, gde suncokret žuti.
Smej se i plači, užitku predaj,
sakupi večnost pod nogu bosu,
na vreli poljubac, zamahom nježnim,
u košenoj travi, rasprši rosu.
Nestašna haljina, nad kolenom beži,
a smerna kap se, niz oblinu sliva,
leluja kosa, kao divlja griva,
neubrana, kao suncokret sveži.
Prasni u zamahu, vučico u letu,
srce mi iskidaj, ali nemoj stati,
dok kap života u očnjaku bledi,
moj uzdah iz duše, večno te prati.
Zatvori oči, neka san te nosi,
gde će se naši, ukrstiti puti,
kada se daljina zlokobno kezi,
u beskrajnom polju, gde suncokret žuti.
Smej se i plači, užitku predaj,
sakupi večnost pod nogu bosu,
na vreli poljubac, zamahom nježnim,
u košenoj travi, rasprši rosu.
Nestašna haljina, nad kolenom beži,
a smerna kap se, niz oblinu sliva,
leluja kosa, kao divlja griva,
neubrana, kao suncokret sveži.
Prasni u zamahu, vučico u letu,
srce mi iskidaj, ali nemoj stati,
dok kap života u očnjaku bledi,
moj uzdah iz duše, večno te prati.
