Moja ravnica

Oprosti

Oprosti majko što prvu brazdu krivim
što hodam u snu a snove danju hodim,
u tragu vetra i osmehu njenom živim
ma gde da je sejem, iz nje ću da se rodim.

Oprostite vranci što više ne pletem grive
fijaker usnu a topot zamre davno,
iz žitnih polja sedam u kočije sive
salaš opuste i nebo je nad njim tavno.

Oprosti mi noći žudnjom fenjere gasim
za sokake puste, što nema dečje graje,
u poljupcu jednom, časom ne mogu da časim,
dok nebom lutam ona u meni traje.

Oprosti majko, međ zvezdama tražim puta
s' bogom me daruj, ne plači i ne zovi,
u igri zanosa i polju maslačka žuta
put mora nadanja, ravnica samnom plovi

 

[LJILJA MMM]

Prelepo.........i inspirativno. Ne zameri.....prosto je izletelo

Praštaj mi majko
dok prstima mesto zemlje rodne
milujem kose svilene od snova
damarom dodir snovidjenja tutnji
u meni buktinja ravničarska bukti
svila mi preko dlana mi klizi
sa dlana vranci propinju se silni
pa jurnu ravnicom strastveni, crni
ne vidim majko ni klas, ni klip
već samo svilu na dlanu što mi leži
svileni san što ravnicom mojom beži.

Praštaj mi majko, praštaj i ti Zemljo