- Poruka
- 79.837
Françoise Hardy.
"Fizički me sve toliko užasno boli da se plašim da će me smrt naterati da prođem kroz još strašniju patnju", rekla je Fransoaz Ardi, jedna od najvećih zvezda francuske muzike, zagovarajući eutanaziju.
Fransoaz Ardi (77) ispričala je intervjuu francuskom magazinu „Fem aktuel“ da oseća da se njenom životu bliži kraj. Nakon što je u prvoj deceniji novog veka utvrđeno da boluje od kancera limfnih žlezda i posle boravka u bolnici 2015. godine, kada je morala da bude u indukovanoj komi, a lekari su joj spasili život podvrgavajući je jakom zračenju, pevačici je 2018. otkriven i tumor srednjeg uha. Godine zračenja i imunoterapija donele su mnogo bola, rekla je Fransoaz Ardi, otežavajući joj čak i gutanje. Ranije je već izjavila da više neće moći da peva, a sada je, u intervjuu vođenom mejlom, rekla da joj je stanje još teže.
„Fizički me sve toliko užasno boli da se plašim da će me smrt naterati da prođem kroz još strašniju patnju“, rekla je čuvena pevačica i kantautorka iz šezdesetih godina novinarima, ističući da je pobornica eutanazije. Ona je u maju za „Pari mač“ izjavila da je „Francuska nehumana“ jer nije legalizovala proceduru asistiranog samoubistva, podseća britanski „Gardijan“.
„Nije na doktorima da prihvate svaki takav zahtev, nego da prekrate nepotrebno mučenje pri neizlečivim bolestima od trenutka kada to postane neizdrživo“, kazala je Ardijeva u intervjuu francuskog magazinu.
Ona je navela da bi volela da ima priliku da sama odabere kako će joj život biti okončan, ali da „s obzirom na to što je pomalo poznata niko neće hteti da preuzme rizik da ga isključe iz lekarske komore ili nešto još gore“. Ispričala je da je i njena majka, koja je patila od jednog neurološkog poremećaja, umrla uz eutanaziju „kada više nije mogla da nastavi dalje sa tim užasnim oboljenjem“.
Fransoaz Ardi zvezda je francuske popularne muzike još od šezdesetih godina. Debitovala je singlom „Tous les garçons et les filles“ 1962. godine.
Posle velikog uspeha sa njim postala je glavno ime takozvanog „je-je“ pop fenomena, francuskog odgovora na američki i britanski pop i rok te decenije. Ona sama se ogradila od tog pokreta nekoliko godina kasnije, insistirajući na tome da radi sa engleskim producentima i stvara muziku onako kako ona misli da treba. Poznata je i po ulogama na filmu, uključujući i to što je igrala samu sebe u „Muškom rodu, ženskom rodu“ Žan-Lik Godara 1966. godine, a bavi se i pisanjem i astrologijom.
Krajem osamdesetih godina izjavila je da je „Décalages“ njen poslednji album, ali se vratila pop muzici sledeće decenije, sarađujući sa sastavima Blur i Air.
Na pitanje da li žali za bilo čim u svom životu, Fransoaz Ardi je odgovorila:
„Život je škola u kojoj učimo kroz pokušaje i pogreške koje nam pomažu da bolje razumemo ono što do tada nismo mogli da razumemo. Oni trenuci kada sam se loše ponašala događali su se iz besvesti, neznanja, sebičnosti, kada takvi pokušaji ujedno nose i posledice“.
U intervjuu je ispričala i da joj prisećanje na „srećne trenutke“ provedene sa sinom Tomasom (džez gitaristom rođenim 1981.) i mužem Žakom Detronom, poznatim francuskim pevačem, autorom pesama i glumcem, od koga se razvela, ali su ostali u bliskim odnosima, „čini da se oseća dobro“.
Nadu joj ulivaju, ispričala je, „svi oni koji svoje poslove rade najbolje što mogu, koliko god oni bili teški, a u sebi ne nose ni nasilje ni mržnju“, a hvalila je one koji se „brinu o ekologiji i ekonomiji sa dovoljno pameti, postojanosti, integriteta, jer ideologije, nažalost, bez sagledavanja stvarnosti na globalnom nivou dovode svet u više nego zabrinjavajuće stanje“.
„Ekologija ne bi trebalo da bude fundamentalistička, radikalna, sektaška ili politička. Mnogi mladi ljudi puni dobre volje i hrabrosti su takođe veliki izvor nade“, zaključila je ona.
Upitana za krizu izazvanu koronavirusom, Ardijeva je rekla da je pandemija „očigledno povezana sa prenaseljenošću, što dovodi do povećanja zagađenja i manjka higijene“.
Svoj poslednji album, Personne d’autre, Fransoaz Ardi objavila je 2018. godine. Predstavljajući ga, rekla je tada za „Obzerver“ da je on usmeren „ka smrti, ali na veoma simboličan i pozitivan način“.
„Ima tu i prihvatanja. Na primer, tu je pesma ‘Train special’, koju jako volim, ali u mojim godinama mogu da pevam samo o onom specijalnom vozu koji će me odvesti sa ovog sveta. Ali, naravno, nadam se takođe i da će me poslati među zvezde i pomoći mi da otkrijem tajne kosmosa”, rekla je tad Fransoaz Ardi.
Prezuteo sa: https://nova.rs/kultura/fransoaz-ardi-pop-pevacica-bolest-eutanazija/
Mon amie la rose (1965)
Mi smo tako mali
A moja prijateljica ruža
Rekla mi jutros
U zoru sam se rodila
Krštena rosom
Procvetala sam
Srećna i zaljubljena
U sunčevim zracima
Zatvorila sam se noću
Probudila se stara
Ipak sam bila veoma lepa
Da bila sam najlepši
cvet iz vaše bašte
Mi smo tako mali
Moja prijateljica ruža
Rekla mi jutros
Vidi Boga koji me stvorio
Tera me da sagnem glavu
I osećam se kao da padam
I osećam se kao da padam
Moje srce je skoro golo
Jednom nogom u grobu
Većsam
Divili ste mi se juče
a biću prašina
Zauvek sutra
Mi smo tako mali
A moj prijateljica ruža
Umrla je jutros
Mesec večeras
Čuva mmoju prijateljicu
U snu sam je video
Blistavu i golu
Njenaduša koja je plesala
Daleko izvan neba
sa kojeg mi se osmehnula
Verujte ko može da veruje
Meni treba samo nada
Inače sam ništa
Ili tako malo
to je moja prijateljica ruža
koja je to rekla juče ujutru..
Kako ova divna njena pesma u mom slobodnom prevodu kaže.. Lepota je prolazna.Fransois Hardy jedna od najlepših žena ikad po mom skromnom ubeđenju na kraju dolazi do molbe za eutanaziju.
Ujutru si se rodila procvetala u podne.. još ni glavu nisi digla a evo si već jednom nogom u grobu. Nema ovde posebne teme od one koju život već uredi po svom nahođenju.
Dakle život jako brzo prolazi. Lepota još brže. Nemam bolji komentar od ovog.
Sve će proći moja draga.
Snijeg se topi,
sve se topi,
moja draga.
Naša mladost,
naša snaga,
sve se topi.
Sunce popi
žrtvu svoju.
Tišina na Mirogoju,
sjeto vječnog praga.
Snijeg se topi,
sve se topi,
moja draga.
Snijeg će proći,
sve će proći,
moja draga.
Naši dani,
burne noći,
sve će proći.
Tvoje oči
bit će blijede.
Tvoje kose bit će sijede.
Ljepoti ni traga.
Snijeg će proći,
sve će proći,
moja draga.
Bol će minut,
sve će minut,
moja draga.
Smrt će naše
breme skinut.
Kuda će se
duša vinut,
tko će znati?
Zemlja će smirenje dati:
mora biti vaga.
Bol će minut,
sve će minut,
moja draga.
Snijeg se topi,
sve se topi,
moja draga.
Naša mladost,
naša snaga,
sve se topi.
Sunce popi
žrtvu svoju.
Tišino na Mirogoju,
sjeto vječnog praga.
Snijeg se topi,
sve se topi,
moja draga.
