Sad jednostavno ne znam odakle da pocnem. A htela sam da vam pricam o sebi. A i ne znam da li ima sta zanimljivo za ispricati. Mozda i ima. Konstantno sam u nekom sr..nju. Valjda od rodjenja.
Secanja mi krecu od mojih nekih 7.godina. Znaci prvi razred OS. Tu bas i nije bilo nista zanimljivo,sem sto je meni, kao klinki, bilo suuuupeeer! Pored zgrade gde sam zivela, bio je neki potocic, gde je stanovala ona plava,cista glina. Milina jedna. I moja mama se radovala.Blizu je bila fazanerija i ooooogromna livada sa raznovrsnim poljskim cvecem i isto toliko raznovrsnim mirisima...jos su mi u nosu...Livada je bila oivicena sumom prepunom lesnika pa samim tim, logicno i vevericama. Idila. Cista poezija. E,kad smo se doselili u tatino rodno mesto, tu pocinju ona vec pomenuta sr..nja koja su toliko ostavila trag u mom m alom zivotu...(posledice vidljive i dan danas).
Negde u V razredu OS umire zena za koju sam 11.godina mislila da mi je majka i tako je zvala. Bila je sasvim ok. i hvala joj na tome.
Saznanje da ona nije moja prava mama me je potpuno porazilo...onako mala, nisam znala sta me snaslo, sta da mislim, sta da osecam.....Odvratno.
Tek mnogo kasnije shvatam da je tad pocelo moje naglo odrastanje i da je to bilo prvo u nizu budalastina i razocarenja koja su me pratila u stopu.....
Jos su mi za petama.
Secanja mi krecu od mojih nekih 7.godina. Znaci prvi razred OS. Tu bas i nije bilo nista zanimljivo,sem sto je meni, kao klinki, bilo suuuupeeer! Pored zgrade gde sam zivela, bio je neki potocic, gde je stanovala ona plava,cista glina. Milina jedna. I moja mama se radovala.Blizu je bila fazanerija i ooooogromna livada sa raznovrsnim poljskim cvecem i isto toliko raznovrsnim mirisima...jos su mi u nosu...Livada je bila oivicena sumom prepunom lesnika pa samim tim, logicno i vevericama. Idila. Cista poezija. E,kad smo se doselili u tatino rodno mesto, tu pocinju ona vec pomenuta sr..nja koja su toliko ostavila trag u mom m alom zivotu...(posledice vidljive i dan danas).
Negde u V razredu OS umire zena za koju sam 11.godina mislila da mi je majka i tako je zvala. Bila je sasvim ok. i hvala joj na tome.
Saznanje da ona nije moja prava mama me je potpuno porazilo...onako mala, nisam znala sta me snaslo, sta da mislim, sta da osecam.....Odvratno.
Tek mnogo kasnije shvatam da je tad pocelo moje naglo odrastanje i da je to bilo prvo u nizu budalastina i razocarenja koja su me pratila u stopu.....
Jos su mi za petama.
