Moja pjesma

Ne znam da pišem pjesme. A tako bi mi sad treba da napišem jednu. Neka elegija, ili šta već. Skuplja mi se tuga u meni, mojoj biti. Znam da je tako, jer tu nije bijes, nije ljutnja, nije ni neki oštar bol, ili nešto slično, ako me razumijete. Samo neka tiha tuga. I osjećam da me obuzima cijelog. Dok gledam ljude, velike, male, srećne, nesrećne, sa svim tim svojim stvarima. Koje meni više ništa ne znače, predaleko sam od svega toga. Uvidjam u zadnje vrijeme mnogo toga, sve dobija jasan smisao. I znam da to nije dobro, jer čovjek obično pred smrt ukapira sve, i osjeti tako nešto. Mada, možda i griješim, ljudi pred smrt osjete često i neku tihu radost. Ali, takvi su napravili nešto važno, značajno. Ne mislim na tako neke gluposti, koje se promovišu bijednim metodama kao značajne. Sve su to budalaštine. Mislim na one stvari koje čovjeka pred spavanje nasmiješe, kad samom sebi kaže "dobro je to tako". Ja pred spavanje odavno ne mogu to sebi da kažem. A i sam sam kriv zbog toga. Jer, dobio sam ono što sam tražio. Sloboda, ipak, nije za čovjeka. Ne može da je izdrži. Teška je za njegova pleća. Slobodan sam sa sobom našao sam jedino tu tihu tugu, čiji sam i večeras talac. Svojom voljom sam ostao bez porodice, bez bilo koga pod kapom nebeskom da progovorim riječ. Ne onu banalnu, ne to. Pričam tako isuviše sa mnogima. Mislim na onu pravu riječ. Prava riječ, prava osoba, toga sam se odrekao zarad svojih mladalačkih ideala. A niko to nije znao. Mislili su ili da sam fanatik, ili bezobrazni pragmatik, ili samo čudak. A ja sam bio, zbilja, samo jedan idealista. Sa pogrešnim idealom. Zapravo, ideal nije bio pogrešan, bio je najveći, ali čovjek ne može da bude Bog.

 

[AnaNumber1]

Nemoj da se predajesh tako lako toj grobnoj tishini, samoci, tuzi.....znam da je samoca teshka, ali bori se da povratish izgubljeno, jer nada uvek postoji....mozda josh nije kasno....potrudi se !!!

 

[zxy]

Pa želim da ti kažem ovo :
Najpre o pesmi,iako pesnik ni sam nisam.Pesma se oseća u sebi i kad se oseti dovoljno snažno ona se sama napiše sve jedno na koji način.
Naravno da postoji ta zanatska strana ali nije ona ta koja daje vrednost pesmi već spoznaja praćena osećanjima ali i obrnuto osećanja koja su postala spoznata.
Put kojim ideš nije gotov.Predstoji ti sledeći korak koji će izmeniti osećanje koje te sada obuzelo. Pa iza toga dalje sledeći i ukoliko budeš uspešan čekaju te uzbudljiva iznenadjenja.Možda baš ono što si kao cilj davno postavio.Ali garancija nema.Moguć je i proces i smer unazad a to je onda zaista tužno i teško podnošljivo.Zato trudi se da ideš napred.
" kad ne napredujemo ,nazadujemo"
poz.zxy
ps
Izvini ,ovo ipade malo pretenciozno.Nije mi namera bila da se pravim pametan samo mi se problem učinio poznat i...imam neka iskustva sa tim.Poz.

 

[lejla.al.dbuni]

Ko je to naljutio mog lepog dečaka?

Dess,pametniće muška moja...dogadjaju se ove stvari nekima,s vremena na vreme.
Dodju tako teški trenuci kad ispitujemo sami sebe,praveći (obično poražavajući) životni bilans.
A takvo što je za tvoju mladost rano,pa mi ovo liči sa koketiranje sa samima sobom (jesam li u pravu...a jesam,svakako .. )

A pesma će doći sama od sebe...u gluvom času kad crna noć progovori nerazgovetnim jezikom strasti,sve dok je trezno jutro ne otera i dovede stvari (opet) u uobičajeni poredak..


Lepo je kad si ovde,kao i uvek...

 

[mari47]

Evo i mene...htela bih da ti kažem nešto, dess!
Možda je samo naišao trenutak da napišem ovo Moja pesma.
Pogledala sam tvoj profil, imaš puno prijatelja, poruka posetilaca (izvini za indiskreciju), nisi sam, ovde ne možeš da budeš sam....I sve svoje tuge nemoj da neguješ. Govorim ti iz iskustva. Naš život ovde na Zemlji samo je tren u odnosu na večnost. Daj šansu tom trenutku da bude pravi, ti ga oblikuješ. Od tebe zavisi sve.
Sve što sam ti rekla ovde prihvati. Ili nemoj.
Pozdrav obavezno prihvati.
I zagrljaj

 

[goksi65]

I tuga je sastavni deo zivota. Dignemo glavu i teramo napred. Ugoditi nikada se ne moze svakom, zato gledaj sebe, veruj u sebe, jer ono sto ti vidis i ono u sta ti verujes, je samo tvoje i zbog tebe...

 

[123loncar]

...ovo što nastojiš da kažeš javno , bolje je reći u prozi ...zato se mani pesništva
..." neznaju pesnici u bunilu šta pišu " ...a koliko vidim , žudiš za promišljanjem
i presabiranjem...dakle, treba ti istina o sebi...velika je stvar poznavati sebe ...
...samo beskrajni mudraci znaju ponešto o sebi i podosta o drugima ...tako je
to s nama...još nešto , treba da znaš : čovek može biti slobodan i sa porodicom
i bez nje ; i sa ljudima i bez ljudi ...dakle , sloboda je stanje duha ...zato razmisli
u vezi porodice ( ne drži se za loš izgovor ....znamo mi to tako da činimo
protivu sebe i da se još i sažaljevamo ) ....da ne popujem ; drž se proze i sve
sagledavaj iz beskrajno mnogo uglova -- počni druge da braniš od sebe sama
( možda tu nečeg ima --- budi Miljanov Marko ) ; očovečuj se ...

 

[gost 170870]

Spojler

Sta znaci ovaj naci pentagon?

Hm...duh iskapa a dusa se koprca?
Tuga je drugi naziv za mirenje...za veliki kompromis izmedju nasih zelja i stvarnosti...ponekad je to i znak velikih promena i krahova u coveku...
Ja ti iskreno zelim da pobedis i da se ne promenis

 

[dess]

Baš fini komentari..

Da sam i ja fin, sad bih bio ganut

hvala svima