Nije lako, i MS [velike su sanse da napisem G35 - to joj je sifra] zna da bude drska, bezobrazna i nezahvalna prema svom domacinu, u ovom slucaju meni. Znate, kad su mi postavili dijagnozu, prognozirali su mi duboku depresiju. Cijela 2011ta [tacnije prva polovina iste] je protekla u trckaranju u BG i vracanju u BL. Dobar dio vremena sam provela objasnjavajuci ljudima da ne mogu da ih zarazim, da nece preci na njih, da moja buduca djeca imaju sansu 2% da naslijede MS...Nisam imala vremena da budem depresivna. Sve je bilo isto. Nazvala sm MS Maša i postala mi je drugi dio licnosti. Ostala sam blesava kao i prije samo sto me je draga Masa usporila i fizicki malo oslabila, pa vise nisam mogla da igram fudbal i kosarku s drugovima, da se penjem po drvecu, da izlazim kroz prozor u sred noci, da se spustam niz gelendere...Ostala sam isto otkacena kao i prije, samo sto vise nisam igrala fudbal. Postala sam dama [silom prilika]. Istini za volju, pocesto sam bila u bolnici. I tu sam se blesvila. Zene sa kojima sam dijlila sobu su me GUSILE DEPRESIJOM I SAMOSAZALJENJEM tako da sam veci dio vremena provodila setajuci gore dole po hodniku. Tako je proteklo prvih 6 mjeseci mog druzenja sa Masom. Sad mogu da kazem samo
Maša i Milica - friends forever. Iako nikad best
...To be continued...
Maša i Milica - friends forever. Iako nikad best
...To be continued...
