Moj otac je pokraj puta našao lutku.
Onu bebu, ćelavu lutku na kojoj je većina devojčica vežbala majčinstvo.
Doneo ju je kući, meni pokazao kao da blago čeka iza šupe.
Setio se koliko sam volela svoju prvu bebu-pankerku (jer, imala je krestu nasred glave), koliko sam plakala za njom, pa je morao da mi kupi drugu, mada sam bila četvrti razred osnovne. Bila je veća od moje pankerke.
Ova nađena je manja.
Mala beba, a da to nije pleonazam, čisto približavanje njene veličine.
Tata mi ju je pokazao srećan.
Kaže: " Bila je pokraj puta, cela je, ima ruke, ima noge, ima mesto za neke baterije, sigurno peva. Ako hoćeš, mama neka je opere, pa je čuvaj u sobi!"
Majka i ja znamo da sam velika za tu lutku, da se dugo ne igram ni onom bebom koju imam.
Zna i tata, ali voli da sam dete.
Donosi mi bebe sa ulice, sete ga na mene.
Na moje detinjstvo, i na moju pankerku.
On voli detinjstva.
Možda zna i on da sam ja velika. Ali, video je tu bebu.
Cela je, i lepa, i premišljao se da li da mi donese, jer sam već van igara lutkama, ali se setio kako se jedno od drugog sakrivamo po kući, i kako se on sakrije ispod stola kad dolazim.
I setio se da je detinjstvo večno.
I veliko, kao i moja soba. I zašto da ta bačena beba ne živi u njoj.
Moj tata je dete. I raduje se lutkama. Ne voli da zna da ih neko baca po ulici.
Ali makar zna gde će ih smestiti.
On večito čuva miris detinjstva na svojim dlanovima u kojima donosi te lutke.
Onu bebu, ćelavu lutku na kojoj je većina devojčica vežbala majčinstvo.
Doneo ju je kući, meni pokazao kao da blago čeka iza šupe.
Setio se koliko sam volela svoju prvu bebu-pankerku (jer, imala je krestu nasred glave), koliko sam plakala za njom, pa je morao da mi kupi drugu, mada sam bila četvrti razred osnovne. Bila je veća od moje pankerke.
Ova nađena je manja.
Mala beba, a da to nije pleonazam, čisto približavanje njene veličine.
Tata mi ju je pokazao srećan.
Kaže: " Bila je pokraj puta, cela je, ima ruke, ima noge, ima mesto za neke baterije, sigurno peva. Ako hoćeš, mama neka je opere, pa je čuvaj u sobi!"
Majka i ja znamo da sam velika za tu lutku, da se dugo ne igram ni onom bebom koju imam.
Zna i tata, ali voli da sam dete.
Donosi mi bebe sa ulice, sete ga na mene.
Na moje detinjstvo, i na moju pankerku.
On voli detinjstva.
Možda zna i on da sam ja velika. Ali, video je tu bebu.
Cela je, i lepa, i premišljao se da li da mi donese, jer sam već van igara lutkama, ali se setio kako se jedno od drugog sakrivamo po kući, i kako se on sakrije ispod stola kad dolazim.
I setio se da je detinjstvo večno.
I veliko, kao i moja soba. I zašto da ta bačena beba ne živi u njoj.
Moj tata je dete. I raduje se lutkama. Ne voli da zna da ih neko baca po ulici.
Ali makar zna gde će ih smestiti.
On večito čuva miris detinjstva na svojim dlanovima u kojima donosi te lutke.