Usnio sam pre neko vece jedan san. Sve je to u redu, samo sto retko sanjam, a jos redje pamtim snove. Mozda par minuta ujutru, ali brzo nestaju kao magla. No, ovaj je jos uvek tu, toliko stvaran, toliko realan, toliko lep. Zeleo sam da pokusam da vam docaram svoj san, ali nisam nasao dovoljno lepih reci i izraza da ga mogu, barem delimicno, sa vama podeliti. Pokusao sam da nadjem sliku, fotografiju, koja ima taj kvalitet da ga vredi uporediti sa njim, ali Google je mali.
Mozda je to i dobro, jer ovako, ovaj san ostaje moj, neuprljan recima, skriven u meni duboko, da podseca da vredi voleti, da vredi cekati. Izvinite, mozda sam sebican ili je moje poznavanje umetnosti slabo, ali ipak je to bio samo moj san.
Mozda je to i dobro, jer ovako, ovaj san ostaje moj, neuprljan recima, skriven u meni duboko, da podseca da vredi voleti, da vredi cekati. Izvinite, mozda sam sebican ili je moje poznavanje umetnosti slabo, ali ipak je to bio samo moj san.
