Guede
Buraz
- Poruka
- 11.277
Nikola Subašić (1993) spasao je život svom drugu Luki Vasiljeviću (1994), tako što mu je dao bubreg i više od polovine svoje jetre, koji su mu bili potrebni za transplantaciju.
Luka je zbog urođenog nedostatka enzima Alfa 1 antitripsina dobio cirozu jetre, a otkazali su mu i bubrezi, pa se sa svega 23 godine njegov život sveo na dijalizu. Jedina nada za Luku bila je transplantacija bubrega i jetre, a situacija je bila utoliko gora što roditelji nisu mogli biti donori zbog nepodudaranja krvnih grupa.
Mnogi rođaci i prijatelji su se povukli i zaćutali, a onda se javio Nikola Subašić, i učinio jedan od najvećih podviga za koji se moglo čuti poslednjih godina.
Nikola je rođen u ratom zahvaćenom Glamoču, i dete je iz izbegličke porodice. Sa bratom se doselio u Beograd, gde žive kao podstanari u kući Vasiljevića. Oca je izgubio, a majka, sestra i još dva brata žive u Banjaluci. Brzo se sprijateljio sa Lukom jer je radio u zemunskoj bolnici, gde je Luka išao na dijalizu. Kako kaže, nije mogao da gleda svog prijatelja kako se muči, i saopštio je svoju odluku Lukinoj majci, koju je obasjala sreća.
Hrabri Nikola nije ustuknuo čak ni kada ga je doktor u šali upitao da li je siguran u svoju odluku, jer jedan od deset umire.
"Majka me je naučila da prihvatam odgovornost za svoje odluke, bilo da su dobre ili loše. Ovo je bila dobra odluka, ja sam to znao, i ništa nije moglo da me od nje odvrati", kaže Nikola.
Ovakvi heroji zaslužuju mnogo više od jednog teksta na stranici
Svaka cast NIkola! Glamoc nikad nije izgledao tako veliki !
Luka je zbog urođenog nedostatka enzima Alfa 1 antitripsina dobio cirozu jetre, a otkazali su mu i bubrezi, pa se sa svega 23 godine njegov život sveo na dijalizu. Jedina nada za Luku bila je transplantacija bubrega i jetre, a situacija je bila utoliko gora što roditelji nisu mogli biti donori zbog nepodudaranja krvnih grupa.
Mnogi rođaci i prijatelji su se povukli i zaćutali, a onda se javio Nikola Subašić, i učinio jedan od najvećih podviga za koji se moglo čuti poslednjih godina.
Nikola je rođen u ratom zahvaćenom Glamoču, i dete je iz izbegličke porodice. Sa bratom se doselio u Beograd, gde žive kao podstanari u kući Vasiljevića. Oca je izgubio, a majka, sestra i još dva brata žive u Banjaluci. Brzo se sprijateljio sa Lukom jer je radio u zemunskoj bolnici, gde je Luka išao na dijalizu. Kako kaže, nije mogao da gleda svog prijatelja kako se muči, i saopštio je svoju odluku Lukinoj majci, koju je obasjala sreća.
Hrabri Nikola nije ustuknuo čak ni kada ga je doktor u šali upitao da li je siguran u svoju odluku, jer jedan od deset umire.
"Majka me je naučila da prihvatam odgovornost za svoje odluke, bilo da su dobre ili loše. Ovo je bila dobra odluka, ja sam to znao, i ništa nije moglo da me od nje odvrati", kaže Nikola.
Ovakvi heroji zaslužuju mnogo više od jednog teksta na stranici
Svaka cast NIkola! Glamoc nikad nije izgledao tako veliki !
