Moj grad

Rodjena sam u Beogradu.
Imala sam izbor ali sam izabrala da ostanem u mom gradu

Volim ga :
zato sto sam svoja na svome
zato sto hodajuci ulicama Beogada idem stopama mojih predaka
zato sto su svi koje volim ovde
zato sto volim mirise lipa u junu i pecenih paprika u Jesen
zato sto mogu da komsinici ostavim kljuc da mi zaliva cvece
zato sto se deca jos uvek igraju na ulici ili parkicu
zato sto tramvaj jos uvek tandrce Bulevarom
zato sto ima Kalenic pijacu
zato sto se osecam sigurna u mom gradu
zato sto imam uspomene.
Ima jos tih,zato,ali najvaznije zato je, sto volim moj Beograd.

Kada mu se vracam sa puta, znam da se vracam kuci.
I uvek mi je lep,sa svim promenama koje se desavaju i prate ga.
Ništa ne mogu da izgubim nista vezano za moj rodni grad.Sve je tu u srcu.
To shvatim kada odem na kratko iz njega,pa mu se brze bolje vracam.
Tako je uvek.

Moj grad,moje ulice,moji parkovi,moji kafici,moje okruzenje
moje reke,moj Topcider,moje šume,moje pijace,prodavnice,moja Ada,
moja pozorista,moje galerije,moje guzve u saobracaju,moj Bulevar,moji ljudi,
moje muškatle na terasi,moje ljubavi,moja secanja.
U tudjem gradu nista od toga nije moje

 

[Sotir zvani djubre]

 

[Trust no one]

Ja se nisam rodio u Beogradu,i ne zivim u njemu.
Ali ga volim vise nego neki koji zive u njemu.Uz to ide i postovanje,a i kritika,ako nesto nije kako treba.

 

[Nina]

Voliš ga zato sto Beograd ima dušu

 

[SibirskiTigar]

Izvini,preterao sam...

 

[Trust no one]

Mislim da niko nije voleo vise Beograd,i niko nije lepse reci napisao o njemu od Duska Radovica.

“Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.”

 

[Grej]

Moje selo lepse od Pariza..

Kako si opisala Nina tvoj grad, tvoj Beograd...je karakteristike nekoga ko je rodjen i odrastao u tom gradu, i koga za taj grad vezu neke lepe uspomene koje ces tesko ikada doziveti na nekom drugom mestu. Takav osecaj, ne mogu imati usputni dodjosi koji su sticajem okolnosti zastali i pustili korenje u tom gradu.
Ja nisam dete Beograda, niti cu ikada biti. Za mene ce Beograd biti samo veliki grad u koji cu povremeno svratiti, sa zeljom da sto pre pobegnem iz njega.

 

[Џорџи]

i ja sam pobego fala bogu,prodjem krajem bez trunke nostalgije ko da nikad nisam tu ziveo,da zivim od secanja a ni1 kamen nije isti,vazi lebdecemo u bajci

 

[Nina]

Moje selo lepse od Pariza..

Kako si opisala Nina tvoj grad, tvoj Beograd...je karakteristike nekoga ko je rodjen i odrastao u tom gradu, i koga za taj grad vezu neke lepe uspomene koje ces tesko ikada doziveti na nekom drugom mestu. Takav osecaj, ne mogu imati usputni dodjosi koji su sticajem okolnosti zastali i pustili korenje u tom gradu.
Ja nisam dete Beograda, niti cu ikada biti. Za mene ce Beograd biti samo veliki grad u koji cu povremeno svratiti, sa zeljom da sto pre pobegnem iz njega.

Sa zeljom da pobegnes u svoj grad koji poznajes, volis i za koji te vezuje tvoje detinjstvo i odrastanje..to je ljudski i emotivno

 

[Soradze]

Divan ste tekst napisali, Nina!
Asocirao me je na jedan događaj od pre 2 decenije... Moj suprug i ja smo prolazili pored Narodnog pozorišta letnjeg poslepodneva...
"Gde ste Beograđani?" - viknuo je muški glas... Pogledali smo i videli mog venčanog kuma, Gicu Hristića... Stajao je nasmejan na ulici raširenih ruku... Kada smo se izgrlili, rekao je: "Ne možeš više da sretneš Beograđane... svi su se šteknuli u svoje rupe i viđaju se samo po tajnim kružocima! Samo su dođoši na ulicama!"
Sigurna sam da su pravi Beograđani ukras Beograda...

 

[Nina]

Baka mi je pricala da su u onom starom Beogradu,kafane odvajkada bile svet za sebe. I da su tada u kafane isle uglavnom meraklije,pisci, pesnici, avanturisti, trgovci.
Ispred kafanice na kaldrmi poredjano par stolova sa vec ispranim kariranim stolnjacima i po cetiri drvene stolice.Poneke i malo naherene od silnog klacenja polupijanih gostiju.Prepodnevna tisina.Neko pije svoj prvi danasnji cokanj sa ljutom i gleda negde u svoju muku i kako je odagnati.Neko srce kafu iz fildzana uz obavezan ratluk i cita politiku.Kelner sa belom keceljom,crnim brcicima i platnenom salvetom preko ruke,nosi posluzavnik sa barenim jajima i slanikom,do gosta u cosku, i kriglu piva cija se pena belasa na prepodnevnom suncu.Razliciti gosti a i prolaznici koji idu zurno uz kratko dobar dan iili dobro vece.To je tada bio red.

 

[Kerkyra]

Mislim da niko nije voleo vise Beograd,i niko nije lepse reci napisao o njemu od Duska Radovica.

“Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.”

On ga je voleo to je tacno, ali je to rekao satiricno.
Inace, bio je Nisija.