М О Ј Г Р А Д
ПРИШТИНО ДРАГА
Нека други град у срећи сија,
мени си ти увек најмилија.
Нек другу град богатство кити,
у теби волим сиромах бити.
Сем тебе никуд не тражим блага
Приштино драга
И ако кадгод на страну пођем,
опет ћу теби натраг да дођем
ко миле ласте, што некуд лете,
ал' после опет натраг долете.
Ван тебе нећу да знам за блага,
Приштино драга
Нек туђе небо радост пролама,
нек туђе горе јече с песмама,
ја волим, мајко, у теби бити,
па макар мор'о и сузе лити.
Ван тебе нећу среће ни блага,
Приштино драга
Тек када гусле преда мном гуде,
па ми се жеље синовље буде;
кад чујем твоју негдашњу славу,
ја онда вес'о подижем главу,
ко да сам стеко силнога блага,
Приштино драга
Када о Приштини слушати станем,
ја онда гневом синовљим планем.
Ал' кад се Милош у песми пева,
е онда миље душу разгрева,
а срцу нова придође снага,
Приштино драга
Када се о турском зулуму збори,
крв ми узаври, кипи и гори.
А кад се пева о Обилићу славном,
ил' бојном пољу, Косову пољу равном,
то ми је драже од светског блага,
Приштино драга
Нека те моје уздање прати,
нек ти се негдашња слава врати
Нека те туга занавек мине,
нека ти сунце занавек сине
Од тога већег не тражим блага,
Приштино драга
ПРИШТИНО ДРАГА
Нека други град у срећи сија,
мени си ти увек најмилија.
Нек другу град богатство кити,
у теби волим сиромах бити.
Сем тебе никуд не тражим блага
Приштино драга
И ако кадгод на страну пођем,
опет ћу теби натраг да дођем
ко миле ласте, што некуд лете,
ал' после опет натраг долете.
Ван тебе нећу да знам за блага,
Приштино драга
Нек туђе небо радост пролама,
нек туђе горе јече с песмама,
ја волим, мајко, у теби бити,
па макар мор'о и сузе лити.
Ван тебе нећу среће ни блага,
Приштино драга
Тек када гусле преда мном гуде,
па ми се жеље синовље буде;
кад чујем твоју негдашњу славу,
ја онда вес'о подижем главу,
ко да сам стеко силнога блага,
Приштино драга
Када о Приштини слушати станем,
ја онда гневом синовљим планем.
Ал' кад се Милош у песми пева,
е онда миље душу разгрева,
а срцу нова придође снага,
Приштино драга
Када се о турском зулуму збори,
крв ми узаври, кипи и гори.
А кад се пева о Обилићу славном,
ил' бојном пољу, Косову пољу равном,
то ми је драже од светског блага,
Приштино драга
Нека те моје уздање прати,
нек ти се негдашња слава врати
Нека те туга занавек мине,
нека ти сунце занавек сине
Од тога већег не тражим блага,
Приштино драга
