Kosta je... Kosta.
On je on.
Kosta je neko ko je tu i to se podrazumeva. Moj poznanik. Drug. Prijatelj. Nesudjeni otac mog nesudjenog deteta. Ali, na prvom mestu moj prijatelj. Prijatelj sa posebnim povlasticama. Neko, ko me je, bar msilim, voleo uvek i oduvek.Najneobicnijom mogucom ljubavlju. Neko ko me je ljubio dok su me necije tudje usne bolele. Neko ko me je zeleo oduvek a godinama sputavao svoju zelju. Rece mi pre neki dan, izmedju dva zalogaja slanih palacinki, kako je samnom imao najbolji sex u zivotu, a odmah zatim kako ceka siguran fix i ako dobije u Subotu idemo da pijemo. Kosta.... ne pije. I ima dovoljno novca da napije veci deo grada.Kosta... me cekao uvek. Prvih 3 godine smo se druzili. Sledecih 3 godine smo se povremeno druzili, uz povremeno konzumiranje sexa. Naredne 3 godine su prosle uz povremeno druzenje, a fizicki kontakt se sveo na kratki cmok usana kada se vidimo. Protice 10-a godina naseg poznanstva.
Kosta me je sinoc, posle jednog od najtezih dana u zivotu, nasmejao do suza.
I nastavio da me nasmejava. Do kasno u noc. Onda me je poljubio. Nezno. Klinacki. Osvezavajuce. Na klupi. Tinejdzerski.
Naslonio svoje lice na moje rame. Nevino. Decije. S ljubavlju.
Nismo mi ljubavnici.
Nismo ni prijatelji.
Daleko smo vise od toga.
Ja Kostu volim.
Volim ga kao sto se voli drug, prijatelj. Kao sto se voli brat, otac. Kao sto se voli ljubavnik.
Neiskvarenom, cistom ljubavlju.
Zbog toga kakva je osoba. Zbog nacina na koji zivi. Principa kojih se drzi.
On je Muskarac. Sa velikim M.
Da je vise takvih Muskaraca....
Ne znam da li me je to sto ima neki ludi plan da ode negde daleko i rizikuje glavu, kao sto oduvek radi sa svojom ludom zicom i ljubavlju prema ekstremnim sportovima, mozda nateralo da razmislim o zivotu u kome on nije prisutan....
I shvatila sam.
Koliko bi taj isti zivot bio siromasniji. Koliko bih ostala uskracena... za.... toliko lepih stvari, toliko lepih osecaja, i toliko kvalitetnog i radosnog vremena koje smo proveli zajedno.
Neki ljudi su stvoreni da ucine ovaj svet boljim.
Misija im je da obogate tudje zivote.
Sa njim je sve lako.
On se nikada ne ljuti.
On opasan.
On je nezan.
On je cudo.
On je jedan od onih ljudi.
Ne mozes ga strpati ni u jednu kategoriju. A mesto mu je gde god da se nadje.
Kosta je celav. I visok. I izgleda da ga pojedes.
A ja se nikada do danas, dok mi neko drugi nije postavio jedno sasvim normalno pitanje, nisam zapitala. Zasto on mene trpi? I kako se on oseca? I sta se desava/desavalo svo ovo vreme medju nama? Da li ga je ikada povredio neki moj gest. A bilo ih je...
Kosta je hteo da bije ljude zbog mene. Kosta je vozio preko pola Evrope za mene. Kosta je....
Uvek bio tu za mene. Podrazumeva se. Cak i kada me nije bilo mesecima, cak i kada mu nisam odgovarala na pozive i poruke.
Ispricali bi sta ima novo, bez suvisnih pitanja, i nastavili tamo gde smo stali.
Ili se meni tako cinilo.
Do danas.
Kontam nesto... mnogo je.
Cak i za nekog poput njega.
'Ajde, mesec dva ili tri... Ajde, godinu, dve ili tri...
Ali deset?
Kontam nesto... vreme je da pocnem da mislim.
On je on.
Kosta je neko ko je tu i to se podrazumeva. Moj poznanik. Drug. Prijatelj. Nesudjeni otac mog nesudjenog deteta. Ali, na prvom mestu moj prijatelj. Prijatelj sa posebnim povlasticama. Neko, ko me je, bar msilim, voleo uvek i oduvek.Najneobicnijom mogucom ljubavlju. Neko ko me je ljubio dok su me necije tudje usne bolele. Neko ko me je zeleo oduvek a godinama sputavao svoju zelju. Rece mi pre neki dan, izmedju dva zalogaja slanih palacinki, kako je samnom imao najbolji sex u zivotu, a odmah zatim kako ceka siguran fix i ako dobije u Subotu idemo da pijemo. Kosta.... ne pije. I ima dovoljno novca da napije veci deo grada.Kosta... me cekao uvek. Prvih 3 godine smo se druzili. Sledecih 3 godine smo se povremeno druzili, uz povremeno konzumiranje sexa. Naredne 3 godine su prosle uz povremeno druzenje, a fizicki kontakt se sveo na kratki cmok usana kada se vidimo. Protice 10-a godina naseg poznanstva.
Kosta me je sinoc, posle jednog od najtezih dana u zivotu, nasmejao do suza.
I nastavio da me nasmejava. Do kasno u noc. Onda me je poljubio. Nezno. Klinacki. Osvezavajuce. Na klupi. Tinejdzerski.
Naslonio svoje lice na moje rame. Nevino. Decije. S ljubavlju.
Nismo mi ljubavnici.
Nismo ni prijatelji.
Daleko smo vise od toga.
Ja Kostu volim.
Volim ga kao sto se voli drug, prijatelj. Kao sto se voli brat, otac. Kao sto se voli ljubavnik.
Neiskvarenom, cistom ljubavlju.
Zbog toga kakva je osoba. Zbog nacina na koji zivi. Principa kojih se drzi.
On je Muskarac. Sa velikim M.
Da je vise takvih Muskaraca....
Ne znam da li me je to sto ima neki ludi plan da ode negde daleko i rizikuje glavu, kao sto oduvek radi sa svojom ludom zicom i ljubavlju prema ekstremnim sportovima, mozda nateralo da razmislim o zivotu u kome on nije prisutan....
I shvatila sam.
Koliko bi taj isti zivot bio siromasniji. Koliko bih ostala uskracena... za.... toliko lepih stvari, toliko lepih osecaja, i toliko kvalitetnog i radosnog vremena koje smo proveli zajedno.
Neki ljudi su stvoreni da ucine ovaj svet boljim.
Misija im je da obogate tudje zivote.
Sa njim je sve lako.
On se nikada ne ljuti.
On opasan.
On je nezan.
On je cudo.
On je jedan od onih ljudi.
Ne mozes ga strpati ni u jednu kategoriju. A mesto mu je gde god da se nadje.
Kosta je celav. I visok. I izgleda da ga pojedes.
A ja se nikada do danas, dok mi neko drugi nije postavio jedno sasvim normalno pitanje, nisam zapitala. Zasto on mene trpi? I kako se on oseca? I sta se desava/desavalo svo ovo vreme medju nama? Da li ga je ikada povredio neki moj gest. A bilo ih je...
Kosta je hteo da bije ljude zbog mene. Kosta je vozio preko pola Evrope za mene. Kosta je....
Uvek bio tu za mene. Podrazumeva se. Cak i kada me nije bilo mesecima, cak i kada mu nisam odgovarala na pozive i poruke.
Ispricali bi sta ima novo, bez suvisnih pitanja, i nastavili tamo gde smo stali.
Ili se meni tako cinilo.
Do danas.
Kontam nesto... mnogo je.
Cak i za nekog poput njega.
'Ajde, mesec dva ili tri... Ajde, godinu, dve ili tri...
Ali deset?
Kontam nesto... vreme je da pocnem da mislim.
