(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
MOJ ČOVEK
Pas kaže....ja živim život dostojan sebe i tebe...
ja volim toliko da za to ne zna ni jedno ljudsko vreme
osim vremena Mog Čoveka.
Ja živim da ljubav čovekovu ljubavlju vratim
jer verujem da moja ljubav, Moj Čovek,
ne želi da se patim.
Pas kaže....znam da Moj Čovek razume šta mu govorim
Jer isti smo...dostojanstveni u življenju naše jedinstvene ljubavi i zahvalni sudbi na sudaru istovetnosti....
ne želim da to slomim i srca nam i duh polomim
Pas kaže....kada pogledam u oči Mog Čoveka
vidim samo ogromnu ljubav koja razume.....ljubav dostojnu jednog Psa
i znam......znam, da svaku moju reč pravilno shvata, jer isti smo
Došao sam na svet kao pas
sva naša ljubav od mene je napravila Njegovog Psa
sva naša ljubav je od tog čoveka napravila Mog Čoveka
nikada nisam bio sebičan, nikada nije bio sebičan,
čekali smo se i dočekivali, tugovali i radovali,
on mi je uvek dozvoljavao da budem samo Pas,
ja sam njemu uvek dozvoljavao da bude samo Čovek,
i znam....da će njegova ljubav biti toliko jaka
da kada dodje vreme, čak i ako ne budem imao snage da mu kažem rečima,
pogledom ću mu reći....znam, da će Moj Čovek znati
da me isprati onako kako želim....
onako kako se svaka prava ljubav ispraća u vreme u kome zauvek traje...s poštovanjem i dostojanstvom..... jednog Psa
Pas kaže....Moj Čoveče, ne tuguj jer vreme za to još nije
moj pseći duh još jako bije
i oko tvog čovečijeg se vije
samo me zagrli i skupa dišimo
duše čoveka i psa....osećaš....baš ličimo
