MOJ ĆALE

11.februar prestupne 2008. (oh, my God!)

Ceo dan mi je bio super dok predveče nisam otišla kod keve i ćaleta. Moja keva, uvek raspoložena, dočekala je mene i Dragana vesela kao i uvek. Ali, moj otac...ljudi! Čovek Koji Pegla Fotelju Sa Daljinskim U Ruci- nervozan, nervozan...dozlaboga!

-Što si neraspoložen, pitam ga.
-Kako da budem raspoložen kad se prodaje Kosovo?!
Ja i Dragan ćutimo jer znamo da je on bomba koja samo što nije eksplodirala.

Okreće na kanal B 92.
-Gledaj izdajnike! Vidi ovo! Pa neka nam je ovako kad smo glasali za Tadića, tako nam i treba! Đubrad! Puu! (pljuje u pravcu televizora)

Ljutito okreće na drugi kanal. Priča se o zdravlju.
-Oni će mi pričati o zdravlju, naši lekari! Neće ni da te pogledaju kad odeš na pregled. Pu!

Okrene na Animal planet jer voli da gleda životinje zbog relaksacije.
-Vidi ovo, nema prevoda! Svašta! Pa nisam ja Englez!

Vidim, pun je negativne energije pa razmišljam da zbrišem. Prošlo je još nekih desetak minuta u ćaletovom psovanju svih ljudi i životinja koje je to veče video na TV-u...Ja pitam muža:
-Dragane, hoćemo li kući?
On oduševljeno prihvata. Keva gunđa i prebacuje svom nervoznom mužu da nas je oterao svojim groznim ponašanjem.
-Neće ti više niko dolaziti u kuću kad si takav, prekoreva ga.
On i dalje pljuje u pravcu televizora
-Pu! Pu! Majku vam izdajničku...Đubrad pokvarena...
O Bože, kako sam se smorila. Stvarno, ali stvarno sam smorena, kao da me je neko prebio od batina. Huuuh!

Cigarete: pokušala ostaviti, noćas posle ponoći trčala po poledici da kupim paklu zbog kriziranja, pokušaj da postanem nepušač neuspešan...
Fizičke aktivnosti: radila vežbe 45 minuta.
Klopa: na dijeti sam, totalan uspeh!
Poslepodnevna dremka: nula.

 

[Almsivi]

Ljudi zaista zive u problemima.. A izlaz je toliko blizu, - kao do vrata..

 

[sjo]

Ajde, pokaži nam svima izlaz kako nikada ne bismo imali probleme!

 

[Almsivi]

Izlaz je blizu, samo ga potrazi.. I ja ga trazim, i blizu sam.. Stvar je u traganju..

 

[zorab]

Ma, razumem da su ljudi ogorceni, i samo im se doliva... Valjda jedva docekaju da ih neko saslusa, kad ih zaista niko nista i ne pita... Jedino sto mozes da uradis jeste da porazgovaras sa caletom, da ne dozvoli da mu sve to odvratno sto dolazi SPOLJA kvari ono vase UNUTRA (vase zajednicko vreme...).
Nesto slicno smo smo imali sa bliskom rodjakom... Samo slusas gde je nekoj starijoj zeni oteta tasna, ko je napadnut ispred kioska, kome su zvonili na vrata i poksavali da udju, a ko je opljackan, torturisan, ubijen... i za koju bednu sumu...
Imao si utisak da ako izadjes na ulicu samo cekas ko ce da te lupi, a ko god ti zazvoni na vrata narkoman je u krizi sa ubilaskim namerama... Strahota jedna. I, onda, utvrdili smo zajednicki mere opreza ( ), cesce se posecivali...i, eto, smanjila se stopa kriminala u nasim razgovorima.

 

[sjo]

Moraću i ja da postupim tako. Doduše, pokušala sam ja njemu pomoći da pozitivnije razmišlja, a koliko sam uspela u tome, ne znam. Valjda će i sam uvideti da se ne može živeti sa tolikom količinom besa u sebi.
Pozdrav!