Модернизација српског језика
Преузимање страних речи и њихово укључивање у српски језик је неминовна појава, поготову под утицајем модерне технологије и глобализације. Стручњаци поручују да се о језику мора водити рачуна.
Сурфовање, таговање, лајковање неке су од речи које млади све чешће користе приликом комункације.
Међутим, и у разговору одраслих тешко је чути реченицу без једне или више страних речи. Ништа необично је да се ради у офису, игра у плејофу. Хранимо се фастфудом, а одмарамо се у бекстејџу уз бестселер купљен у шопингмолу.
Лектор Милка Цанић подсећа да нико више не каже недеља моде већ фешн вик, и додаје да данас нисте модерни уколико не говорите речи попут 'фенси' или 'кул'.
"Да ли знате да од речи 'кул' постоји компарација придева 'кул', 'кулији' и 'најкулији'?", упитала је Цанићева.
Нема разлога да се плашимо новина у српском језику, па чак и када оне долазе из страних језика, поручује лингвиста Владо Ђукановић.
Лингвиста Владо Ђукановић истиче да то коришћење страних речи није кварење језика, већ нормалне језичке промене које показују да свака генерација прави језик према себи и својим језичким потребама.
"Ако сутра дођемо у ситуацију да се моји унуци лајкују са нечијим унукама то стање ће у српском језику бити тако и то ће можда бити и нормирано. Не знам зашто би се ја плашио како ће изгледати свет 70 година после мене", напомиње Ђукановић.
Стране речи у свакодневној су употреби у нашем говору. Чињеница је да од када постоји, српски језик је под утицајем других језика као што су грчки, француски, немачки, турски, енглески.
Стручњаци су и мишљења да нове туђице треба пажљиво укључивати у говор, али и да ради очувања аутентичности језика не би по сваку цену требало, на пример, уместо веш-машине да кажемо перилица.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/977460/Модернизација+српског+језика.html
Шта рећи а не заплакати...
Овај Ђукановић је плаћен управо за то да се стара како ће језик изгледати после њега, а он...
За шта он уопште прима плату од ове државе?
Ако свака генерација прави свој језик, како ћемо онда разумети наше наслеђе? Хоћемо ли постати тикве без корена, као што већ умногоме јесмо постали?
Ovdje je pitanje kad se što koristi u kojim situacijama.
Koliko znam, njegovani jezični izraz znak je kulture
i nalazimo ga u "ozbiljnijim" društvenim okolnostima, dok
je šatro-govor ili nešto slično primjerenije ili mladeži ili
društvenim slojevima koji ne haju za jezik.
N.pr., za dobar dio navedenih riječi kod nas postoji zamjena,
a kako ju tko koristi, o tom potom...
fast food- ne znam za hrv. riječ
office- misli se valjda na Microsoft, a ne na ured. Ako nije MS, onda
je ured, nisam čuo drugačije. Ako je MS, onda Office, kao Word, što su
oznake primjenbenica/aplikacija.
playoff- doigravanje
backstage- zakulisje (rijetko čujem i jedno i drugo)
bestseller- najčešće bestseler, ali nerijetko i uspješnica
shopping mall- ta riječ se ne koristi, nego trgovački centri
fashion week- moguće, ne pratim tu "scenu"
fancy, cool- to govore klinci ili mladež, prije je cool bilo "guba"
Kod nas se stalno govori perilica, napose u reklamama.
A s druge strane, njemački su strukovni izrazi pokazali veliku
odpornost kod "majstora", pa iako postoje hrv. izrazi (šrafciger-odvijač,
karburator- rasplinjač, ....) opstaju u običnom govoru njemački, kao
u drugim situacijama turski, njemački i sl. (poplun- pokrov, perina; jastuk-blazina,
..).
Zaključno, ostaju većina se izraza rabi pomodarski, pa
se to vidi i u zamjenama stranih riječi nepreciznijima stranima
koje su ih istisnule- tako je manekenka postala model, i sl.
, мада ипак много више овог другог.
