Идеја ти је одлична. Тачно -- не треба да запоставимо друге уметничке епохе. Ја волим романтизам, али то никако не значи да не читам и друге ствари.
Биће мало тешко дефинисати "модерну" јер је прилично разнородна. Данас у уметности влада нека врста стилске слободе каква никад није постојала. Можеш да пишеш шта хоћеш и како хоћеш, док год си занимљив, док год можеш да привучеш (презасићену) пажњу читалаца.
Мој општи (и површни) утисак у вези са модерном књижевношћу јесте да преовлађују неко разочарење и страх од бесмисла свега. Зато има људи који се окрећу чак и историји, пишу историјске романе, а прескачу актуелне "теме и дилеме". Или има спаситеља наше душе, попут Паола Коеља који нам показују неке другачије путеве кроз живот.
Или, опет, писци попут Умберта Ека који жонглирају неким интригантним темама типа "теорија завере".
Психологија уопште више није занимљива (Кафка је био последњи).
Све у свему, бојим се да преовлађује "театар апсурда".