Moderna Kina

[Stoyan]

Od šezdesetih godina dvadesetog veka u Kini se događaju tektonske promene. Najpre Kulturna revolucija o kojoj ima dosta podataka na internetu. Zatim dolazi 1971. i poseta Henrija Kisindžera pa onda i Niksona. Zatim sledi period otvaranja Kine za koji su pored Mao Cedunga zaslužni i Hua Guofeng i pre svega Deng Siaoping. Mic po mic to je od zaostale Kine napravilo ekonomskog džina. Znam da Kina ima atomsku bombu ali nije sve u oružju. O dešavanjima u Kini početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka ja nisam uspeo da pronađem skoro ništa. Gde se može pronaći neka literatura o počecima ekonomskog otvaranja Kine? Na Srpskom jeziku?

 

[Rogonos]

U vreme kada se Kina otvorila 1970-ih, zapadne ekonomije su se borile sa ozbiljnom recesijom. Japanska privreda je tek bila u fazi razvoja. Nasuprot tome, Kina je obećala ogromno tržište za investitore i preduzetnike. Takođe je obezbedio lak put za priliv kapitala, nove tehnologije i preduzetništva sa Zapada preko tadašnje britanske krunske kolonije Hong Konga.

Kraj takozvane Kulturne revolucije je stoga manje dovelo do reformi liberalizacije, a više do pokušaja da se ponovo aktivira modifikovani oblik planske ekonomije. Hua Guofeng je, koga si spomenuo, svoju ekonomsku politiku usmerio na ponovno pokretanje industrijske proizvodnje kupovinom fabrika u inostranstvu.

Ekonomska stabilizacija, ponovno fokusiranje ekonomske strategije na robu široke potrošnje i žetve (bolje od očekivanog) pomogli su da se ublaži nestašica snabdevanja izazvana kineskom planskom ekonomijom tokom Kulturne revolucije.

Konkretan primer. Krajem 1970-ih u kineskom ekonomskom životu pojavio se novi trend, koji je zamenio stari ideal samopouzdanja unutar kolektiva strategijom povećane lokalne inicijative i odgovornosti radne snage. U tadašnjim pilot programima, koji su se pokazali iznenađujuće uspešnim, zemljoradničke porodice su bile u mogućnosti da privatno obrađuju znatno više zemlje i svoju zaradu prodaju na otvorenom tržištu bez fiksnih cena.

 

[Rogonos]

Kada smo kod moderne istorije Kine. Imamo turobnu 50. godišnjicu, a nema nigde ni pomena u medijima – da podsetim, pre pedeset godina Niksonova poseta Pekingu otvorila je vrata u svet komunističkoj Kini, sa veoma dvosmislenim rezultatima. Kako to uvek biva u geopolitici, SAD su iskoristile sovjetsko-kineske tenzije da odlučno promene odnos snaga u Hladnom ratu, kao sada Rusi u Ukrajini. Iznenađujuće zbližavanje Vašingtona sa Pekingom je dokaz spoljne politike koja je bila kreativna. Kissinger kao majstor diplomatije.

Ta poseta Ričard Niksona je izazvala geopolitički zemljotres, a Nikson je kasnije govorio o "nedelji koja je promenila svet". I zaista. Danas to nije toliko prisutno, jer Putin i Xi danas dele skoro iste geopolitičke interese, jedni oko Ukrajine drugi oko Tajvana.

Medjutim, Kina je tada s jedne strane, tražila zaštitu od bivšeg sponzora sa kojim je vodila smrtonosni granični spor 1969. godine. Nikson i Kisindžer su, s druge strane, verovali da će antanta sa Kinom dati SAD polugu protiv Sovjeta i možda ubrzati kraj Vijetnamskog rata. Bio je to jedan od onih klasičnih slučajeva gde je neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj.

Što se tiče Tajvana – najkontroverznijeg pitanja – Kina je objasnila svoj stav da je komunistička vlada u kontinentalnoj Kini jedina legitimna vlada i da je Tajvan provincija Kine. Kao primer kreativne diplomatije u svom najboljem izdanju, SAD su priznale kinesku poziciju a da je nisu prihvatile i istakle svoj interes za mirno rešenje spora. To priznanje danas Amerika i pod Trumpom i pod Bidenom gazi.

Zajedničko neprijateljstvo prema Sovjetskom Savezu bilo je lepak koji je držao kinesko-američke odnose u naredne dve decenije do kraja Hladnog rata i raspada Sovjetskog Saveza. Kina i SAD su tada mislile da su pronašle novu osnovu za svoj odnos u ekonomskim vezama u procvatu. Svaka strana je želela pristup tržištu druge; Kinezi su takođe želeli pristup američkom kapitalu i znanju. Pazite, bilateralna trgovina je dramatično porasla, sa oko 20 milijardi dolara 1990. na 120 milijardi dolara deceniju kasnije.

Osim toga, Kina je znatno (prinudjena kao Rusija) agresivnija u inostranstvu. Militarizovala je Južno kinesko more, upotrebila silu protiv Indije i više puta vojno pretila Tajvanu i podmuklom Japanu. Stoga se široko pretpostavlja da je novi hladni rat između SAD i Kine neizbežan ili da je već u toku, i gore bi bile posledice nego sada Putinova "avantura" u Ukrajini.