Sve ono što se raspreda u javnosti o imaginaciji (vizualizaciji odnosno koncentrisanoj mašti) je kič kojim se nastoji izvući korist za potpuno nevažne stvari (ciljeve) i tako zamaskira pravo mesto i uloga koju ova mogućnost ima i sa kojom svrhom je podarena Bićima/Dušama pri silasku u nižim svetovima.
Praktično je vizualizacija/imaginacija snaga kojom pojedinac-ka koristeći neutralnu snagu Duha kreira sebi sva ona iskustva kroz život koja su joj potrebna zarad ekspanzije svesti.
Kako to?
Da bi pojedinac ispravnije i potpunije shvatio mesto i ulogu ove mogućnosti neophodno je da ispravno shvati sebe i svrhu svog postojanja u nižim svetovima.
A postojanje sebe kao Bića/Duše i svoje svrhe možemo nazreti tek posle ogromnog broja inkarnacija kada naša svest dovoljno ekspandira/sazri.
Nezavisno, ovde smo da realizujemo visoka stanja svesti i jednom napustimo ove niže svetove povratkom u svetove čiste svesti, odnosno čistog Duha.
Budući da nijedan naš život nije besciljan a ujedno svaki život ima plan o tome šta, kako i koje životne lekcije/iskustva trebamo proći to je jedno sasvim sigurno a to je da ako aktiviramo i kada aktiviramo svoju vizualizaciju u pravcu tih neophodnih iskustava onda se to realizuje skoro sa bajkovitom lakoćom budući da je to već spremno za nas i čeka nas u nekom kutku kreacije.
Vizualizacija nisu naše misli niti su one te koje ostvaruju, niti je vizualizacija same emocije niti je mašta o onome što želimo da uđe u naš život a nisu ni želje.
Pa šta je onda?
Sve to i još mnogo više. To je naša stvarna potreba, naša nasušna potreba, naša goruća potreba... To je ono što treba nama kao Biću/Duši a ne našoj ego svesti koja ište samo udovoljenje svojim nasladama, čulima, pasijama uma, nagonima... Uistinu, uvek su prisutne naše misli, prisutne su i naše emocije, prisutna su i naša ubeđenja (?) i naša mašta a ipak sve to može ostati bez uspeha, bez realizacije.
Zašto?
Zašto?
Zašto?
Zato što onaj koji proceni da li je pojedincu potrebna realizacija ili ne vidi da to iskustvo možda jeste potrebno toj osobi trenutno jer se uklapa u životni plan Bića/Duše, možda tako neko sporadično iskustvo o uspehu u vizualizaciji može osobu motivisati da istražuje malo dublje po smislu i svrsi života, možda je motiviše na uzvišenije ciljeve... Pa ipak, manji ili veći sporadični uspeh može doći u zavisnosti od našeg stadijuma duhovnog progresa. Neki su ovde već više stotina hiljada života, neki tek na početku svog ciklusa a većina je negde između.
Praktično ako umemo da se osvrnemo i ako umemo da prepoznamo rad ove Bogom date sposobnosti, ona je uvek delovala za humanu svest neprepoznatljivo - pa opet, ona je donosila u realizaciju i naše očekivane i neželjene rezultate. Uvek je bila tu da nas nauči da razumemo i naučimo šta je to što treba odabrati za kretanje kroz život. I svakako, da naučimo da realizacija svakog našeg svesno odabranog ili nesvesno odabranog cilja uvek prolazi kroz lupu jednog nama ni malo dragog zakona, Zakona Uzroka i Posledica.
Da, upravo tako, jer u ovim svetovima se ne dobija ništa na veresiju i ništa besplatno i ništa na račun druge ili ma koje osobe. Sve što uđe u naš život ima svoju cenu. Da, možemo dobiti nešto što nismo platili, ali to se zavodi pod stavkom 'Kredit sa kamatom.'
Snaga imaginacije/vizualizacije je bila poznata od-uvek. Da nije tako ne bi neko ostavio priču/bajku pod naslovom "Aladinova čarobna lampa."
Da, baš ta bajka govori o svakom čoveku koji ima čarobnu lampu (imaginaciju) kojom aktivira moćnog Duha da mu ostvari sve njegove želje i uvede ga u Kraljevstvo ženeći se Kraljevom kćeri.
Zapravo sama 'Čarobna lampa' i ima zadatak da nas voda kroz mnoga iskustva i da nas dovede u čisto duhovne svetove ili Kraljevstvo Boga kroz našu ženidbu sa najdivnijom princezom/princem za kojom/im maštamo svih naših života i zbog čega se ništa na ovom svetu ne pojavi što će nas potpuno učiniti srećnim. Ništa osim našeg otvaranja srca prema ljubavi Svetog Duha što je praktično čin venčanja sa onim koji nam donosi najvišu sreću iznad svih onih koje smo probali, tražili, želeli...
Kada dođe vreme Duši/Biću za ovaj završni korak onda niko i ništa ne može sprečiti osobu od ovog završnog koraka. Tada osoba po prvi put spozna ljubav nad svim ljubavima i sreću nad svim srećama.
Tada osoba liči po malo na onog 'Ludim za Bogom, kako je rekao Khalil Gibran...
Tada osoba ne ište nikakvu moć apsoluta i ne-apsoluta, lažnih i obmanjivih ili stvarnih već ište samo jedno, da može raditi u interesu osnovnog Uzroka Života.
Tada se u svakom od nas završava metamorfoza i svako od nas postaje kao kraljević koji je pod magijom bio strašna i odvratna rugoba a sada se preobražava nazad u prekrasnog Princa.
Jedino ljubav i to ona čista i uzvišena može preobraziti čoveka u ono pravo uzvišeno biće u Dušu koja pokazuje sve svoje Božanske kvalitete. Zato se i pojavljuje princeza da poljubi princa pod magijom, ali jedino iz čiste ljubavi, kako bi ga preobrazila u ono što u osnovi jeste.
Da sve su to bajke koje se događaju u životima svakog od nas nezavisno da li smo u telu žene ili muškarca.
Proces dug, proces zahtevan, proces neprimetan ali jedino realan.
NO, nezavisno da li se nekome čini istinitim ili ne, svako od nas nastavlja dalje iz svoje dosegnute tačke dok ne dosegne najviši stadijum.
Zato će onaj koji voli potkradati i dalje kraduckati, onaj koji juri za zadovoljenje apetita moći juriti za tom moći, onaj koji trenutno prepoznaje samo seksualne nagone ići i dalje za njima, itd. itd... Jednostavno mi smo na svom putu ka cilju kojem težimo baš kao gusenica koja će se transformisati u leptira.
Pozornica zemlja je puna predivnih predstava u kojima svako od nas igra svoju ulogu.
Živeli!
