Gde je danas i šta radi "Grupa 69" - tim za paranormalno ratovanje VJ
Astrolog u PVO
Nije poznato hoće li Generalštab, posle iskustva sa NATO, i dalje tolerisati "69", pošto se o njenim učincima ćuti
Proroci, beli i crni magovi, veštice i njihova deca čekaju nas skoro na svakom koraku. Sudbina se čita, predviđa i negira iz svega: gledanjem u oči, dlan, fotografiju, predmete-talismane, a magije skidaju ili stavljaju pomoću mešavine sasušenih delova tela običnih i čudesnih životinja, i na sve načine koje je neko smislio ili tek smišlja.
Ima mnogo pokušaja da normalni ljudi dopru, ili bar objasne sferu paranormalnog. Pa je tako i u vojskama. Rat, naravno, nije normalna društvena pojava, u njemu dominiraju razaranja, smrt beznađe i beda.
Da li je, dakle, moguće rat dobiti "drugim sredstvima", odnosno, relativnu operativno-strategijsku nemoć pretvoriti u nadnaravnu prednost, koja bi imala strateške efekte?
Početkom devedesetih godina u Vojsci Jugoslavije je formirana "Grupa 69", čiji je zadatak do današnjeg dana i dalje misteriozan. Taj tim stručnjaka za parapsihološke efekte i paranormalne pojave, doduše, nije osnovan kakvim zvaničnim aktom Generalštaba, ali niko nije ometao njegov rad.
Sačinjavali su ga (i verovatno su još u njemu), neki ugledni društveno-politički radnici, astrolozi, intelektualci, proroci, patriote i osvedočeni borci protiv Novog svetskog poretka. I, naravno, tu je neminovno uključen i odgovarajući broj aktivnih vojnih lica, različitih specijalnosti. Uslov je bio samo da u sebi otkriju moć koja nije sasvim svakidašnja.
Autor ovih redova je imao čast da se sa nekim članovima grupe, kao što su pukovnici Stojmenović, dr Radišić, Ostojić, stariji vodnik Savić, lično sretne i bude izložen presiji da razume i prihvati koncepciju paranormalnog ratovanja.
Sa civilnim delom te strateške ekipe, upoznavanje je obavljeno putem štampe: bilo čitanjem njihovih numerološko-simboličkih traktata, bilo polemikom.
Najrazložnija su bila obrazloženja astrologa Milje Vujanović- Regulus i simboličara-numerologa, inž. Spasoja Vlajića. Oni su pristupali medijima i objašnjavali šta sve položaj zvezda znači za Srbe, a šta za organizatore svetske zavere protiv njih, odnosno da se ređanjem brojki sve može objasniti: i šta nam ide u korist i gde su sve izvori naše štete.
Tako su, po inženjeru Vlajiću, brojke šest i devet magične u svakom pogledu, ponekad čarobne, ponekad satanske, pa valja uzeti u obzir sve njihove najgore, i jamačno, najbolje kombinacije. Zato je, verovatno, i grupa dobila naziv "69".
No, astrolozi, zvezdočatci i drugi tumači zlehudog srpskog proročanstva, imali su svoja mesta u Generalštabu, gde su satima i danima pokušavali da doakaju Novom svetskom poretku, na način na koji to oni mogu. Bogi, Svetozar i Nikola bili su njihovi odlični domaćini i pažljivi slušaoci. Heraldička grupa, na čijem je čelu bio Bogi, izradila je novi simbol spasenja od zla, u vidu pahuljice, koju smo imali prilike da vidimo. Čovek je bio duboko uveren kad je tvrdio da samo srpska pahuljica može da doaka đavolu za sva vremena.
Doktor Radišić, iako je za sebe tvrdio da mentalno ne pripada grupi, već se samo bavi "onostranim dimenzijama ratovanja", bio je dosledni tumač ideje u javnosti: Nemoć pred najvećima u klasičnom okršaju valja pretvoriti u superiornost paranormalnim sredstvima.
Kako je to Grupa činila? U pokušaju da objasne načelne metode svog delovanja, budući da je operativna realizacija krupna tajna, vojna lica iz ekipe su obrazlagala da "69" može sledeće: da obara avione koncentracijom patološke zlovolje, da snagom volje ruši pojedine objekte od vitalnog interesa za neprijatelja, da na veliku daljinu likvidira ličnosti koje su kreatori dušmanske politike prema nama. I još mnogo toga, što će primeniti kad bude kucnuo čas definitivnog obračuna.
Pojedini članovi ili simpatizeri grupe, kao stariji vodnik Savić, koji je prestao da radi sve drugo, samo da bi napisao "Definitivnu istoriju Srba", tvrdili su da pre obračuna sa zlom koje se zove Novi svetski poredak, valja neutralisati izvore zla u Srbiji. Po njegovoj teoriji, za koju je tvrdio da je neopozivo dokazana, taj majdan katastrofa za Srbiju i Balkan je Rimski bunar na Kalemegdanu. Iz njega izbija sve što ne valja.
Da bi se stvar neutralisala i svela na običnu turističku grupu, bez uticaja na istoriju, valjalo je uhvatiti nekog od srpskih dušmana, na primer, Genšera, Buša, De Mikelisa ili Olbrajtovu, i baciti u bunar. Sve bi se, kaže, smirilo, samo je moguće da bi svetsko javno mnjenje malo reagovalo.
Ideja nije ostvarena pre svega iz razloga nemogućnosti hvatanja pogodnih lica, tako da bunar i dalje zjapi i preti.
Pukovnik Stojmenović tvrdi da je svoju prvu uspešnu akciju obaranja aviona "Grupa 69" izvela 13. aprila 1994. godine, kada je sa nosača aviona "Saratoga" jedan F-16 prilikom pokušaja da poleti, pao u more. Da li je to učinak Grupe, ili greška pilota, teško je reći. Ali, misaona, paranormalna PVO grupacija Generalštaba navodi još neke podatke koji, navodno, potvrđuju tezu da je taj tim bio uspešan, pre svega nad nebom Republike Srpske, gde je, kako kaže inž. Vlajić, palo preko 40 dušmanskih letelica. Na ostalim prostorima bivše SFRJ, pre agresije NATO, prema istom izvoru, poginulo je preko 60, što viših što nižih američkih vojnih funkcionera.
Još nije poznato šta je "Grupa 69" učinila u okršaju sa NATO, i koliko palih letelica generali Smiljanić i Ojdanić mogu da pripišu njoj. Gospođa Milja Vujanović-Regulus je opasno nagrdila sve one koji ne veruju u naklonost zvezda Srbima. O nenormalnim i mračnim stranama rata, novu knjigu je napisao pukovnik dr Svetozar Radišić, redovni saradnik časopisa "Treće oko".
Nije poznato hoće li Generalštab, posle iskustva sa NATO i dalje tolerisati "69", pošto se o njenim učincima ćuti. Možda Grupa prima nove članove, možda priprema nešto novo. A nije daleko od pameti da i NATO nije mutav, pa je formirao grupu koja elektronskim ili telepatskim sredstvima nemilice ometa ovu našu.
LJubodrag Stojadinović
