(Ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime )
MOĆ 2 - DOPUNJEN TEKST
1. deo objavljen 15.11.2009.
I reče davno jedan čovek „moćna je reč“
a drugi čovek poverova u reči ove
I reče dalje “moćna je reč”
pa treći čovek poverova
I tako, reč po reč ljudi počeše da veruju u reč.
I jeste moćna, najmoćnija na svetu, to oružje britko il’ meko ko pamuk. Umilna može biti, mazna I pitka il’ kao kamen teška, kao sablja britka. Ljubav da daje il’ mržnju da nudi…….ma može bolan I da ti sudi. Da spase svet, da povrati život……..il’ da ga zgasne ko’ žar cigarete. I sne da vrati, I krv u vene, I osmeh na tužnom il’ mrgodnom licu…..il’ san da uzme, krv da istoči I osmeh da skrije da se mrgud sa njim nikad ne umije.
Reč je misao izgovorena na glas. Reč je osećaj pretočen u glas. Znači, na kraju, ipak je glas. A glasova ima od raznih fela……milih I blagih, zvučnih il’ šupljih, zvonkih, veselih, dubokih ko’ klanac, ledenih ko reka što planinom juri ili toplih, mekih kao Niška banja.
A glas vlasnika ima……I imalaca glasa svakojakih ima. visokih I niskih, debelih I tankih, veseljaka, pijanaca,ćutologa, mudrologa, besnologa, udarača, presretača, tužnih ljudi, tamnih ljudi, zlih I zavidnih,….ima I dobrih, nežnih I dragih, razumnih I naglih ko’ I onih što ko’ sunce sjaju…….ma ima ih raznih.
I glasovi razni govore nam reči……..iste reči različito zvone…..na primer
Kad vam mek glas kaže “Lepa si” , onako osećajno, nežno kao miris ruže, ma jedva da čuješ, prosto misliš san je
Kad vam hladan, grub glas kaže “Lepa si”, sledi te hladnoića što iz njega bije I tamno se platno oko tebe svije
Eto kako reči, apsolutno iste, zavisno od toga koji vlasnik glasa kojim glasom kaže I šta taj glas kaže……..mogu čuti drugi, mogu čuti I ja…….i ti……..i svako……I ovako, al' I naopako.
2. deo dodat danas
E sad.....reči imaju rok....većina ih izumire ostavljajući trag...
Neke su kao vino, opiju te odmah al su kratkog daha....izvetre brzo osim ako ne postaneš alkoholičar te ih samo dolivaš. Neke su kao ravničarska reka te te tiho i dugo nose, ljuljuškaju na talasima i vode računa da ne potoneš. Ima i brzih reka....i traju dugo....treba imati snage to izdržati.....sve te udare o kamenje, izbeći sve brzake i talase dok reči jure...paziti da te ne progutaju svojom energijom....Do nekih je jako teško doći jer su kao vrhovi visokih planina pa ti treba mnogo snage i hrabrosti da se uspentraš a kad planinarenje završiš na prelepoj malenoj visoravni....onda reči traju kratko jer su na vrhu a odatle put vodi samo na dole.....ali dovoljno da se pamte ceo vek. Neke reči važe za uvek.....toliko su jake i trajne da su kao vreme ...bez roka trajanja, vazda prisutne u nama samima jer smo njima zadojeni i sa njima sahranjivani. Druge pak, traju samo minut-dva dok traje i euforija njihovog kazivanja i dok ne nestane odjek koji govorilac sluša....e, one važe samo tad i nikad više....reči leptiri.....već narednog minuta radjaju se novi leptiri da odžive u sopstvenom odjeku svoj kratki život. E, ovih letećih ima najviše.
Eto kako reči, apsolutno iste, zavisno od toga koji vlasnik glasa kojim glasom kaže, šta taj glas kaže i koji rok rečima svojim dadne…..mogu čuti drugi, mogu čuti i ja…….i ti……..i svako……i ovako, al' i naopako.
Gospodar si reči koju nisi izrekao,
I rob one koju si izgovorio……..arapska poslovica
Što nikako ne znači da treba ćutati ali znači da treba misliti kada se reči govore. Nije važno samo šta kažemo nego i kome, kako i kad kažemo….naš slušalac ili čitalac shvata na svoj način koji može biti sličan našem ali i mnogo drugačiji.
PS Dobro jutro.......ajmo u dan svako sa svojim rečima
