Mobing je zlostavljanje na radnom mestu. 2010. godine je donet Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu.
Zakon
To nije mobing. To je poštovanje radne discipline.
"
Mobing na poslu podrazumeva svako psihičko ili pak verbalno zlostavljanje na radnom mestu sa namerom da se obezvredi rad pojedinca ili grupe (kolektiva).
Metode ovakvog postupka su najrazličitije, a mi ćemo izdvojiti najuobičenije.
- ponižavanje
- zastrašivanje
- uvredljivo ponašanje u nameri da se individua ili kolektiv kazni ili zastraši
- neopravdano nametanje uslova rada
- ugrožavanje zdravlja
- izolovanje od drugih zaposlenih lica
- navođenje da pojedinac da otkaz ili da raskine ugovor
- ismejavanje
- uznemiravanje (seksualno, psihičko, verbalno)
- zakidanje na zaradi… samo su neki od oblika zlostavljanja.
Mobing nije novi fenomen i postoji od kad postoji ljudski rod i želja pojedinca za vlašću.
- Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži kletvu, uvredu, i kršenje osnovnih ljudskih prava.
- Mobing je oblik ponašanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili više njih periodično ili permanentno psihički ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije s radnog mesta.
Mobing izaziva zdravstvene smetnje i simptome, promene u psihičkoj i emocionalnoj sferi, promene na telesno-zdravstvenom planu i promene u ponašanju. "
Nastavak
OVDE
<
SPAM>
Колегинаца, интерни ревизор, вођа нашег двочланог тима, економиста, али по природи свог посла веома упозната и са правним прописима и ја као као техничко-информатички сарадник на том пројекту, добили смо задатак од пословодства да израдимо комплетан сет интерних процедура, правилника и норматива који покривају све важне пословне процесе у фирми, са великим бројем пратећих образаца које сам направио у програму
Excel.
Сама израда образаца је за мене био велики професионални изазов, зато што је буквално свако од нас био суочен са физички непопопуњивим званичним обрасцима где је простор за попуњавање основних података, најблаже речено, недовољан, двосмислен или чак бесмислен. То сам веома успешно решио зато што сам сваки образац прво лично попунио, уз многа прилогођавања и уз тестирања на корисницима.
Од самог почетка наше сарадње успостављен је равноправан однос, где је наравно њена реч била последња, али смо се "свађали" буквално око сваке речи у око педесет мегабајта
Word/Excel документације (на ћирилици, наравно, ипак је буквално свако слово прошло преко мојих прстију). Конфликт интереса је постојао од почетка - њена обавеза је била да заступа искључиво интересе пословодства, а моја самопроглашена одговорност да све то буде коректно и за запослене. То је решено нашим интерним међусобним компромисом,
Резултат је био синергетски, а доказ за то што је пословодство све то у потпуности и без измена усвојило, изложило на интерном сајту фирме и учинило обавезним за све запослене. Пројекат је започет 2006. године, а званично завршен 2008 године. Потпуно је издржао пробу времена а и даље је функционалан у око седамдесет посто случајева. Остатак је неумитно прегазило време и промене, а сигурно неће бито никога да то настави и занови. Убедљиво највећи комплимент смо добили од чак четири понуђача увођења
ISO стандарда који су унисоно изјавили да тако нешто још нису видели у својој пракси и да је чак преко седамдесет посто њиховог посла већ обављен. Преостале су им само неке допуне и формализације. На крају од
ISO није испало ништа, али изјаве сам запамтио и поносимо се њима. Подразумева се да нисмо добили ни тапшање по рамену, а камоли некакву награду за оволики огроман и успешан труд, али и задовољство да је иза свега остало нешто релативно трајно је за мене лично награда по себи.
<
/SPAM>
Чему оволико непристојно преширок увод?
Једино "Процедура о интегритету и професионалном понашању запослених" је у потпуности мојих руку дело. Као "мустру" смо добили сличну процедуру фирме "Де*та" од које сам се згрозио на први поглед. Само једна илустрација у мору дискриминација и понижавања запослених, по сећању - "Уколико су испред лифта руководилац и запослени, руководилац улази сам, а запослени чека следећи долазак лифта".
Ту "мустру" сам бацио у канту и написао потпуно нову, уз ослањање на тадашњи "Закон о раду" и остало по мом мишљењу, а ипак уз консултације и са другима, нормалне норме и праксе пристојног понашања свих запослених, укључујући и пословодство. Процедура је тада одбрена и усвојена без измена.
Каква је веза са темом?
Чак две године пре доношења Закона, уз консултације са неким НВО које су се бавиле том проблематиком, увео сам члан са кратким описом шта је то мобинг и забраном мобинга у фирми. То је званично усвојено у склопу целе поменуте Процедуре.
Зашто ми све то није помогло када сам био лично изложен мобингу?
Након ступања Закона на снагу, један запослени је тужио фирму и брзо добио процес. Фирма је још била неприпремљени за тако нешто. Реакција пословодства је била тренутна. Први пут су сами интервенисали и одмах су изменили "моју" Процедуру и додали члан да уколико запослени тужи фирму за мобинг и изгуби тај процес, фирма има право да га дисциплински казни!
Мада је било постова да сам "наиван", толико наиван баш нисам. Фирма има иза себе независну адвокатску канцеларију и сваки мој покушај правне борбе са њима био би донкихотовски. Зато сам се определио за лични начин борбе, завршио га, понављам, нерешеним резултатом, али, опет понављам, уз приличну цену по здравље
На крају, опет доживех пуну пензију у истој фирми, па је и то ваљда неки доказ да нисам "џаба кречио".