Mit o ubistvu Ozirisa

[Nina]

Bog Oziris, kao i Ra, bio je kralj Egipta, te je po zakonu imao pravo na presto u zemlji, jer je bio sin Geba (Zemlje) i Nut (Neba). Bio je oženjen Izidom, koja mu je bila sestra, sa kojom je naučio ljude radovima na farmi. Njegovu sreću, iz prikrajka je promatrao njegov ljubomorni brat Set, koji odluči da zauzme njegovo mesto.

Zajedno sa svojim saučesnicima, napravio je veoma lep kovčeg po Ozirisovoj meri, ti pozvao ga kod sebe na gozbu. Tokom večeri, izjavi da će kovčeg pokloniti onoj osobi čije telo savršeno bude stalo u njega. Mnogi su uzaludno pokušavali da stanu u njega bez uspeha kada je Oziris odlučio da i sam proba.. Čim je ušao u kovčeg, Set i njegovi ljudi, brzo ga zatvoriše, na leđima ga odnesoše iz palate i baciše ga u reku Nil.

Čuvši šta se desilo, očajna Izida kreće u potragu za njegovom telom.Pronalazi ga u luci Biblos. Međutim, kada je ovo čuo, Set ne želeći da dopusti da se njegov brat ponovo vrati na mesto vladara, pronalazi Izidu, a telo Ozirisa iseče na nekoliko komada i baca ga po različitim krajevima Egipta.Izida nije odustajala ne želevši da se odrekne svog voljenog, te uprkos svemu, putuje zemljom sakupljajući delove tela svog supruga.
Kada je sakupila sve delove, od tog dana Oziris počinje da vlada kraljvstvom mrtvih.

 

[Duki Lu]

Bog zemlje Geb i boginja neba Nut, bili su brat i sestra. Toliko su se voleli da se nikad nisu rastajali. Pošto nisu zasnivali svoje porodice, nisu imali dece Njihov otac, bog Tot, reši da ih razdvoji. On podiže Nut u visinu držeći je na rukama. Uskoro Nut rodi dva para blizanaca: dečake Ozirisa i Seta i devojčice Izidu i Neftisu.

Kad dođe vreme, Oziris se oženi Izidom a Set Neftisom. Međutim, Neftisa je tajno zavolela Ozirisa. Zbog tog je Set omrznuo svog brata...
Oziris i Izida su postali vladari Egipta. Mudro su vladali svojim narodom. Učili su ga da poštuje svoje bogove, grade hramove, obrađuju zemlju i sve što je potrebno za život.
Za vreme jedne velike gozbe, Set pokaza gostima divno ukrašen kovčeg od skupocenog dveta.
- Ovaj kovčeg će pripasti onom ko u nj legne i bude mu potaman! - reče Set.
​

Mnogi su pokušavali, ali im nije uspevalo. Najzad, Oziris leže u kovčeg i kovčeg mu je savršeno odgovarao. U stvari, Set ga je i napravio po njegovoj meri...
Tad Setovi pomoćnici brzo jurnuše i još brše spustiše poklopac, zakovaše sanduk i zališe ivice olovom.
Zatim, baciše kovčeg u veliku reku Nil koja ga odnese u daleko more.
Tako se, zarobljen u kovčegu, Oziris ugušio...
Kad je saznala šta se desilo, Izida počne da tuguje. U prevelikom bolu, ona odluči da potraži kovčeg. Lutala je zemljom, raspitivala se, ali ništa nije saznala. Ipak...
Jednog dana, neka deca joj rekoše da su videla takav i takav kovčeg kako pluta Nilom!... Ponadala se i... želja joj se ispunila.

Stvarno, onaj kovčeg. Pronašla ga je u Biblosu, u Fenikiji. Naredila je da ga stave na lađu i tako ga prenese u Egipat. Tamo, u Egiptu, sakrila je kovčeg na nepoznato dobro skriveno mesto. Bar, tako je mislila...
I desi se da je Set prilikom lova naišao na kovčeg. Kad ga je otvorio, našao je unutra telo svog brata...
I iseče ga na četrnaest delova i razbaca svud po polju...
Kad je boginja Izida otkrila šta se desilo, obuzela ju je silna tuga. Sede sa sestrom Neftisom u čamac od trske i pođe da traži ostatke svog muža.
Kad ih je našla i pokupila, zamolila je Anubisa, boga mrtvih, onog sa šakalovom glavom, da delove lepo sredi, umota, spojene, u zavoje. Tako je, kažu, nastalo mumificiranje.

Pošto je imala čarobnu moć, Izida pretvori sebe i svoju sestru Neftisu u sokole.
Dve ptice stadoše da lešpršaju krilima iznad Ozirisovog leša. Oziris ožive i otvori oči!
- Ljubavi, moja! - uzviknu Izida vrativši se u svoje prvobitno obličje.
Izida i Oziris padoše jedno drugom u zagrljaj.
U toj noći, začne se Horus, sin Izide i Ozirisa, koji će jednog dana osvetiti oca i mudro vladati svojom zemljom.
Posle tog, Oziris ponovo umre.
Kad je stigao u kraljevstvo mrtvih, njegov duh postade njihov gospodar. Od tog vremena, on, u tom kraljevstvu, dočekuje duše pravednih...

Izida