Mit o sušiju

[12345678910]

Znate šta je suši? To je ono što jedu japanci, a od skora je ta ambrozija i međ srbima.

Vlada neko opšte mišljenje da je suši zdrav. Čak prezdrav. I uopšte proizvodi te japanske kuj-ine važe za najbolje na svetu; samuraji valjda i žive najduže.

Ali uzmimo u obzir sledeće: Suši je paketić/rolna najčešće belog pirinča sa komadom sirove ribe - tune, lososa i tako. Riba je bogata proteinima s jedne, pirinač karbohidratima s druge strane.

U nutricionizmu i ždravoj prehrani valda je odavna poznata ona premisa: PROTEINI I UGLJOHIDRATI - NO, NO.

Znamo kakva frka nastaje u onom, kako se zove, digestivnom traktu, kada progutamo šniclu i krompir, na primjer.

Zato postavljam pitanje: Da li je suši doista zdrava 'rana? Da li je taj simbol japanske kuhinje nad kojim savremene naočarke-intelektualke srvšavaju ne bi li živele zdravo i doživele stotu zbilja to što mislimo da jest'.

Ajd neki stručnjak nek se javi.

 

[djurinica]

mislim da je ta fama oko šitaki gljiva i crnih algi i svega nedostupnog na dmaćem tržištu
samo pokušaj da se putem Trgovinske zajednice vodećih svetskih zemalja
propagiraju i puste najbogatije privatne kompanije da to isto prodaju snobovima
koji trenutno prenaseljavaju i guše Planetu Majku ...

Zaboravili su ti gomnari
da i naše žene znaju da skuhaju
i sastave jelovnik koji nije sasvim na loju i masti
pa da im muževi stradaju od holesterola, triglicerida i kojekakvih bolesti...

ja bih jela domaću travu
mada sam probala, gliste su bljaks kad ih ne prepečeš s maslinvim uljem
prethodno ...

A suši
ne volem .
nažalost, izvinjavam se Japanolozima,
nije na njihov račun nego mi ne prija ono što služe
u restoranima gde sam do sad boravila (samo jedan)

 

[Hedonista]

i jos jedan lockic

 

[Mirko_212]

i jos jedan lockic[/QUONema boljeg susija od pasulja sa suvim rebarcima i dimljenom slaninicom sitno narezanom.Osusim dve porcije lagano.) Zena ne voli,pa sam naucio da to sam kuvam.

 

[mimi's mom]

S jedne strane, Japanci ne oboljevaju od bolesti kardiovaskularnog sistema ali s druge strane, imaju čest problem sa rakom debelog creva. A zašto? Zato što jedu 1) sirovu ribu 2) iz zagađenih mora (opet, čovek je sam kriv za to) i svakakve neke otrovne ribe sa kojima je lutrija da preživiš obrok ali oni to smatraju delikatesom, adrenalinskim šokom... Čak i priznaju da je ta neka otrovna riba jako žilava ali opet plaćaju jednu porciju 1000 (ili beše 10 000?) $... Mis'im, svaka čast onom matorom doci iz Hirošime ali koliko je meni poznato, osnovni postulat makrobiotike je da treba jesti ono što uspeva u neposrednom okruženju. (Dobro, tu je i podela na jin i jang namirnice i jedne se jedu leti a druge zimi, bla-bla...) Ni na kraj pameti mi ne bi pao soja sos ili azuki pasulj da ne uspevaju u Vojvodini/Makedoniji. A suši, neka Fala, neću da ga probam, ne volim pirinač skoro uopšte (samo u masnim sarmama sa slaninicom i dimljenim rebarcima pozabadanim okolo) a ribu volim samo termički obrađenu! A to lišće, to je "hrana za hranu"!