- Poruka
- 92.700
Postoje mnoge teorije o srodnim dušama. Stari Grci su imali mitološko objašnjenje o njihovom nastanku.
Njihov mit o srodnim dušama je poznat i kao mit o androginu (od grčke reči andros, što znači muškarac i gyné,
što znači žena). U dijalogu Gozba ili Simpozij Platon prikazuje učesnike, istorijske ličnosti dok u veselom
terevenčenju govore o ljubavi. Poznati grčki komediograf Aristofan predstavlja mit o srodnim dušama.
Aristofan u svom fantastičnom prikazu o poreklu ljubavi kaže da je bilo tri vrste ljudi: dvostruki muškarci,
dvostruke žene i androgini, to jest muško i žensko u isti mah. Androgini su imali obe grupe seksualnih
organa, dva lica, četiri ruke i četiri noge. Oni su se vrlo brzo kretali i bili prilično moćni da su bogovi postajali
nervozni zbog njih. Želeći da ih oslabi i kazni zbog njihovog ponosa i hirovitosti, vrhovni grčki bog Zevs
odlučio je da ih prereže na dva dela i zapovedio svom sinu Apolonu da okrene njihova lica ka rani kako bi
svaka osoba videla da je posečena. Ako međutim, oni budu i dalje predstavljali pretnju, Zevs je obećao da
će ih ponovo smanjiti i moraće da se probijaju na jednoj nozi, skakući. Ova nova stvorenja živela su u
potpunoj bedi, utopljena u svojoj boli i tuzi. Bili su toliko tužni da ne bi jeli i pili danima, ne mareći ako bi
umrli. Aristofan kaže: “(Svaki) je čeznuo za svojom drugom polovinom, i tako bi bacili ruke jedan na drugoga,
tkajući se zajedno, želeći da zajedno rastu.“ Zevs se sažalio na njih i odlučio je da usmeri njihove seksualne
organe napred, kako bi postigli zadovoljstvo u zagrljaju, a Apolon je obnovio oblike njihovih tela i ostavio
pupak kao jedini podsetnik na njihove originalne forme. Aristofan kaže da njegov govor objašnjava izvor
naše želje da se volimo, jer “ljubav se rađa u svakom ljudskom biću; ona zajedno vraća polovine naše
izvorne prirode; pokušava da napravi jedno od dva i zaceli ranu ljudske prirode. Svako od nas je tada
“podudarna polovina“ ljudske celine... i svako od nas uvek traži polovinu koja mu odgovara.“
