Mit o proždrljivosti starih Rimljana

[Poli46]

"Povraćaju da bi jeli, a jedu da bi povratili. Oni čak ni jela koja su sastavili sa
svih strana zemlje ne smatraju vrednim varenja."

Film i televizija su kreirali sliku Rimljana kao prilično pohotne i proždrljive civilizacije.
No, da li je zaista bilo tako? Koreni ovih zabluda potiču iz davnina a nastali su iz različitih
ciljeva ili, prosto, neznanja. Kako su njihovi pravnici uredno vodili beleške, danas imamo
prilično jasnu sliku o tome šta je bilo prihvatljivo, šta van zakona, kao i kako se i zašto
zakon menjao. Zapravo, Rimljani su bili narod koji je držao do moralnih vrednosti i optuživao
stare Grke da su bili neumereni u hrani, piću i zabavi.
Čak su imali i neke prilično konzervativne stavove. Međutim, ne možemo očekivati ni da
su bili potpuno čedni. Šta je od toga istina a šta mit, mnogi naučnici su se potrudili da otkriju.

 

[Poli46]

Vomitorium – prostor za povraćanje?​

Jedan od najrasprostranjenijih mitova o Rimljanima je da su posle gozbe povraćali da bi mogli da nastave sa prežderavanjem, i to u posebnim prostorijama zvanim vomitorium. Međutim, najstariji zapis ove latinske reči prvi put pominje Makrobije, pisac iz 5. veka, i opisuje ga kao prolaz u arenama kroz koji su gledaoci dolazili do mesta za sedenje. Po njegovim rečima, kroz te prolaze publika bukvalno bude ispljunuta na gledalište pa je greška verovatno nastala zbog loše interpretacije termina. Od 19. veka se u novinama mogu naći članci gde se pominje taj „gnusni rimski običaj.“ Los Angeles Times je u dva članka pisao o odaji gde su „oslobađali prostor za još hrane“ povraćajući u velike činije. Arheolozi i danas vomitorium koriste kao arhitektonski termin dok od čuvene prostorije za povraćanje nisu našli ni traga u mnoštvu sačuvanih vila i palata.

 

[Poli46]

O povraćanju nakon jela prvi pišu istoričari Svetonije i Kasije Dion (2.-3. v.n.e.)
koji nam prenose da je car Klaudije posle večere bio toliko naduven da bi mu
sluga stavljao pero u grlo da izazove nagon za povraćanjem. Njegov primer je
ništa u odnosu na Vitelija, cara koji je priređivao obilnu gozbu četiri puta dnevno
pa je, verovatno hteo-ne hteo, morao da povraća. Za obojicu se pričalo da
napuštaju svoje dužnosti radi obroka.
Jedan od najpoznatijih proždrljivaca, Apicije (1.v.n.e.), ostavio nam je knjigu
recepata iz koje saznajemo kakvi su egzotični specijaliteti pripremani za
bogataše: jezik flaminga, fazanov mozak, kamilje grbe, pečeni noj i sl.
Kada mu je, nakon trošenja 100 miliona sestercija (zavisno od procena,
između 200 i 400 miliona dolara u današnjem novcu) na hranu ostalo
još samo par miliončića i, shvativši da više neće moći da priušti dobra jela
— Apicije se iz očaja ubio.

 

[Poli46]

O porastu broja razmetljivaca nam govore i zakoni koji su propisivali koliko je
dozvoljeno potrošiti novca za jedan obrok. Julije Cezar je čak slao vojnike da
obilaze kuće i proveravaju da li se priređuju skupe večere, sa dozvolom
konfiskovanja ekstavagantnih jela!

Pored zakona, dosta informacija daje vizuelna kultura: česta dekoracija rimskih vila
bili su podni mozaici i freske koje prikazuju hranu. Mrtve prirode rimskih umetnika
su toliko realistične da su postavile ideal kome su vekovima kasnije umetnici težili pri slikanju ove teme. Razlog zahteva za što realističnijom izvedbom voća, povrća, vina i drugih poslastica leži u tome što je hrana bila pokazatelj statusa. Prizori hrane i poslastica ukrašavali su zidove trpezarija, kuhinja, prodavnica, taverni ali i grobove,
što govori koliko je ovo bio značajan simbol bogatstva jer je pored individualnog izražavala i bogatstvo cara i imperije kao snabdevača hrane za celu teritoriju.

Postojala je i posebna vrsta mozaika, tzv. „neobrisani pod“, koji prikazuju ostatke
hrane tako da se čini kao da su ostali od poslednjeg banketa. Kako su to najčešće
rep jastoga, klješta rakova, višnje i slično, cilj je bio da se gostima pokaže kako domaćin može da priušti skupu hranu ali i da je baci, pa i da to prikaže u vidu nimalo jeftinog mozaika. Zanimljiv detalj se vidi na jednom mozaiku iz Rima na kom je predstavljen miš koji glođe polovinu oraha.

https://kulturkokoska.rs/mit-o-prozdrljivosti-starog-rima

 

[Žarko Vojvodić]

Jedan od razloga zašto je preteča Joca zbrisao kod Jude, pa postao na kratko Isus, pa onda opet Roman, pa onda opet Juca...I tako, dok se magični krug nije dostigao sa Muhom....