- Poruka
- 390.279
Čuveni rimski pesnik Ovidije početkom I veka nove ere u svom delu Metamorfoze beleži antički grčki mit o Pigmalionu, vajaru sa Kipra i njegovoj skulpturi Galateji, kojoj je boginja Afrodita zbog njegove ljubavi udahnula život. Ovaj mit je vekovima inspirisao umetnike, a po njemu je dat naziv Pigmalionov efekat je naziv za psihološki fenomen koji označava uticaj individualnih uverenja i očekivanja na ono što se dešava oko nas. Glavnu ulogu igraju očekivanja koja predstavljamo pred sebe i druge.
Pigmalion je bio vajar raskošnog talenta i u njegovim rukama svaki komad kamena se pretvarao u skulpture koje su imale nestvarnu verodostojnost i tako ispunjavajale želje bogatim naručiocima njegovih dela. On je bio usamljen, zazirao od sveta, a žene smatrao za preterano nakinđurene i raskalašne. Dletom u komadu slonovače ,stvorio je žensku figuru koja je plenila lepotom i gracioznošću, i odmah se zaljubio u nju. Dao joj je ime Galatea, što znači ona koja je bela kao mleko i smestio ispred svog ateljea kako bi je stalno gledao.Isklesana je tako savrseno da joj ni jedna od smrtnih žena nije bila ravna. Pigmalion joj je donosio poklone, ukrašavao je nakitom i oblačio kao da je živa. U vreme velikog festivala, Pigmalion odlazi u Afroditin hram, gde moli boginju ljubavi i strasti Afroditu da mu podari ženu poput njegove voljene statue. Ganuta njegovom iskrenom ljubavlju, Afrodita se sažalila na njega i uzdigla plamen u hramu visoko, udahnuvši njime život u nepomično telo Galateje, koja je Pigmaliona čekala u njegovom domu. Ova vest se proširila veoma brzo po čitavom Kipru, a svadbenoj povorci su se pridružili i Kupidon i Afrodita, koja je blagosiljala mladence i njihovu ljubav.
Mit o Pigmalionu inspirisao je mnoge antičke i moderne umetnike. Kao scensku melodramu obradio ga je Žan Žak Ruso, a Džordž Bernard Šo
je napisao ljubavnu komediju Pigmalion, izvedenu prvi put na sceni 1912. godine, sa modernom pričom koja prati avanture profesora Higinsa i gospođice Elize Dulitl. Takođe, ovaj mit je bio tema opera, opereta i baleta, kao i dela slikara i vajara.
