- Poruka
- 390.230
Narcis je bio iz Tespije, sin plave nimfe Lejriope. Za Narcisa je predodređeno da će „doživeti duboku starost pod uslovom da nikada ne upozna sebe.“ U Narcisa su se bezuspešno zaljubljivali; dok je još bio i dete, a kad je napunio šesnaest godina, imao je za sobom već čitavu listu nemilosrdno odbijenih ljubavi oba pola; jer on je bio tvrdoglavo ponosan na svoju lepotu. Među onima koji su bili zaljubljeni u Narcisa, bila je i nimfa Eho; nju je Hera kaznila zato što joj je Eho pričala dugačke priče dok se Zevs jurio sa planinskim Nimfama i tako je zabavljala i uspavljivala njenu ljubomoru pomažući Nimfama da uteknu. Kazna se sastojala u tome što je Eho izgubila smisao da izražava svoje misli, mogla je samo da ponavlja neke tuđe reči kao eho.
Jednog dana Narcis je postavljao zamke za jelene, a Eha ga pratila kroz šumu žudeći da mu se obrati, ali nesposobna da prva progovori. Najzad Narcis, osetivši da ga neko uporno prati, uzviknu: „Ima li koga?“
„Koga!“ odgovorila je Eho, što iznenadi Narcisa, jer nikoga nije bilo na vidiku.
„Dođi!“
„Dođi!“
„Zašto me izbegavaš?“
„Zašto me izbegavaš?“
„Hajde da se oboje nađemo ovde!“
„Hajde da se oboje nađemo ovde“, ponovila je Eho i radosno istrčala iz svog skrovišta da zagrli Narcisa. Ali on je grubo odgurnu i pobeže:
„Pre ću umreti nego što ću biti sa tobom“, viknuo je on.
„Biti s tobom“, molila je Eho, ali Narcis je već otišao, a ona je provela ostatak svog života u pustim klisurama, pateći od bola zbog ljubavi i poniženja, dok od nje nije ostao samo njen glas.
Jednog dana, Narcis je poslao mač Amejniju, svom najupornijem udvaraču. Amejnije se potom ubio pred Narcisovim pragom, prizivajući bogove da osvete njegovu smrt. Artemida je čula molbu i upotrebi svoju moć da natera Narcisa da se zaljubi, ali da mu ljubavne žudnje nikad ne budu zadovoljene. Narkis, zatim, naiđe na izvor, čist kao srebro, koji dotada još niko nije otkrio; i kad se, umoran, spustio na travu da ugasi žeđ, on se zaljubi u svoj sopstveni lik. Prvo je pokušao da zagrli i poljubi lepog dečaka, ali uskoro prepoznade sebe i ostade tako da leži satima nad vodom gledajući u svoj lik. Bol ga je razdirao, ali je i uživao u tom mučenju jer je znao da će mu onaj drugi ostati zauvek veran. Iako nije oprostila Narcisu, Eho je tugovala s njim; i bila je tu dok je on zabadao sebi nož u grudi. Dok je izdisao, njegova krv je natopila zemlju i na tom mestu iznikoše cvetovi narcisa.
