- Poruka
- 390.700
Agenor, sin Libije i Posejdona, napustio je Egipat i nastanio se u Kananskoj zemlji, gde se oženio Telefasom, koja mu je rodila Kadma, Fojniksa, Kilika, Tasa, Finija i jednu ćerku Evropu.
Prema mitologiji stare Grčke kći feničanskog kralja Agenora i Telefase, Evropa, se često igrala na obali mora. Jednog dana, dok je brala cveće, privukla je na sebe Zevsovu pažnju.Zevs se zaljubio u Evropu i, da bi joj se približio, preobrazio se u belog bika, koji je odisao mirisom ruža i šafrana. Devojka je bez straha pristupila lepoj životinji i počela je da ga miluje, a zatim se, sa korpom cveća u rukama, popela na leđa krotke životinje. Tada je bik jurnuo u more sa svojim plenom i udaljio se od feničanske obale. U pratnji Posejdona, Amfitrite i Afrodite, kao i Nereida, koje su pevale svatovske pesme, Zevs je preneo Europu na ostrvo Krit. U Diktejskog pećini Zevs se pod platanima sjedinio sa svojom miljenicom, koja mu je kasnije rodila tri sina – Minoja, Sarpedona i Radamanta. Da bi ovekovečio ovu ljubav, Zevs je naredio da kritski platani nikad ne gube svoje lišće i da kao deo sveta kome pripada ostrvo Krit nosi ime njegove miljenice Evrope. Pred rastanak, Zevs je Evropi dao poklone: lovačko koplje koje uvek pogađa cilj i psa koji je uvek uspeo uhvatiti svoj plen, Talo, bronzani predmet čija je misija bila čuvanje obala Krita i skupoceni nakit.Evropa se kasnije udala za kralja Asteriona, koji je usvojio i njene sinove.
Na novcu kritskih gradova Evropa je često predstavljana kako sedi u krošnji drveta. Za praznik Helotije, koji je na Kritu svetkovan u njenu čast, u povorci je nošen venac od mirte, u kome su se navodno nalazile Evropine kosi.
Počevši od VI veka stare ere, Evropa je često prikazivana u likovnoj umetnosti. Na metopi najstarijeg hrama u Selinuntu (sredina VI veka stare ere) i na metopi riznice Sikionaca u Delfima (oko 550. godine stare ere) prikazan je Zevs u vidu bika kako prenosi Evropu preko mora. Ista scena predstavljena je i na vazama iz VI i V veka.
Nakon sto je Zevs oteo Evropu,Agenor posla sinove da tragaju za svojom jedinom sestrom, zabranivši im da se vrate bez nje. Oni odmah zaploviše, ali nemajući pojma kuda se bik uputio, svaki poče različitim putem. Fojniks otputova na zapad preko Libije, i dospeo je sve do današnje Kartagine, te je tako dao svoje ime Punima; ali posle Agenorove smrti vratio se u zemlju Kanaan, koju nazva Fenikijom u svoju čast i sa Alfesibojom izrodio Adonida. Kilik ode u zemlju Hipahajanaca, koja po njemu dobi ime Sicilija; a Finej ode u Tiniju, poluostrvo što odvaja Mramorno more od Crnog mora, gde su ga kasnije mnogo uznemiravale Harpije. Tas se sa svojom pratnjom najpre uputi za Olimpiju i tu posveti Heraklu Tirinskom jednu bronzanu statuu visoku deset aršina, koja ga predstavlja kako drži batinu i luk; zatim krenu da kolonizira ostrvo Tas i da radi u bogatim rudnicima zlata. Sve se ovo dogodilo pet generacija pre nego što je Herakle, Amfitrionov sin, rođen u Grčkoj.
Kadmo je zaplovio sa Telefasom u pravcu ostrva Rod, gde je posvetio veliki bronzani bakrač Ateni sa Linda i sagradio hram Posejdonu, ostavivši nasledno sveštenstvo da se o njemu brine. Zatim su prispeli u Teru i sagradili sličan hram i, najzad, dospeli u zemlje tračkih Edonjana, koji su ih gostoljubivo primili. Ovde Telefas iznenada umre, a posle njegovog pogreba Kadmo i prijatelji mu pratioci uputiše se pešice u Delfisko proročište. Kad je Kadmo zapitao gde bi mogao da nađe Evropu, Pitija ga posavetova da napusti traženje i da, umesto toga, podje za kravom i sagradi grad tamo gde ona bude pala od umora.
Odlazeći putem koji iz Delfa vodi za Fokidu, Kadmo sretne kravara koji je služio kod kralja Pelagona, i ovaj mu proda kravu sa belim polumesecom sa obe strane bedara. On potera ovu životinju na istok preko Bojotije, i nikako joj nije dao da se odmori dok se ona, najzad, ne sruši od umora na mestu gde sada stoji Teba; tu Kadmo postavi kip boginje, nazvavši ga feničanskim imenom Onga.
Kadmo je opomenuo svoje drugove da se krava mora bez odlaganja žrtvovati Ateni i poslao ih po čistu, svetu vodu sa izvora Areja, koji se sada zove Kastalski izvor, ali nije znao da taj izvor čuva ogromna zmija. Ova zmija poubija većinu Kadmovih ljudi, i on se osveti zgnječivši joj glavu stenom. Tek što je prineo žrtvu Ateni, kad se pojavi ona sama, hvaleći ga za ono što je učinio i naredivši mu da poseje zmijine zube u zemlju. Kadmo posluša Atenu. Naoružani Sparti, ili »posejani ljudi«, odjednom iskočiše, zvečeći svojim oružjem. Kadmo udari kamenom na njih i oni počeše da se svađaju, optužujući jedan drugog za bačeni kamen, te se tako žestoko potukoše da ih je na kraju ostalo samo pet: Ehion, Udaj, Htonije, Hiperenor i Pelor. Oni Kadmu jednoglasno ponudiše svoje usluge. Ali Arej je zahtevao osvetu zbog zmijine smrti, i Kadma božanski sud osudi da bude njegov kmet dok traje jedna velika godina.
Gravesova knjiga Grčki mitovi
Prema mitologiji stare Grčke kći feničanskog kralja Agenora i Telefase, Evropa, se često igrala na obali mora. Jednog dana, dok je brala cveće, privukla je na sebe Zevsovu pažnju.Zevs se zaljubio u Evropu i, da bi joj se približio, preobrazio se u belog bika, koji je odisao mirisom ruža i šafrana. Devojka je bez straha pristupila lepoj životinji i počela je da ga miluje, a zatim se, sa korpom cveća u rukama, popela na leđa krotke životinje. Tada je bik jurnuo u more sa svojim plenom i udaljio se od feničanske obale. U pratnji Posejdona, Amfitrite i Afrodite, kao i Nereida, koje su pevale svatovske pesme, Zevs je preneo Europu na ostrvo Krit. U Diktejskog pećini Zevs se pod platanima sjedinio sa svojom miljenicom, koja mu je kasnije rodila tri sina – Minoja, Sarpedona i Radamanta. Da bi ovekovečio ovu ljubav, Zevs je naredio da kritski platani nikad ne gube svoje lišće i da kao deo sveta kome pripada ostrvo Krit nosi ime njegove miljenice Evrope. Pred rastanak, Zevs je Evropi dao poklone: lovačko koplje koje uvek pogađa cilj i psa koji je uvek uspeo uhvatiti svoj plen, Talo, bronzani predmet čija je misija bila čuvanje obala Krita i skupoceni nakit.Evropa se kasnije udala za kralja Asteriona, koji je usvojio i njene sinove.
Na novcu kritskih gradova Evropa je često predstavljana kako sedi u krošnji drveta. Za praznik Helotije, koji je na Kritu svetkovan u njenu čast, u povorci je nošen venac od mirte, u kome su se navodno nalazile Evropine kosi.
Počevši od VI veka stare ere, Evropa je često prikazivana u likovnoj umetnosti. Na metopi najstarijeg hrama u Selinuntu (sredina VI veka stare ere) i na metopi riznice Sikionaca u Delfima (oko 550. godine stare ere) prikazan je Zevs u vidu bika kako prenosi Evropu preko mora. Ista scena predstavljena je i na vazama iz VI i V veka.
Nakon sto je Zevs oteo Evropu,Agenor posla sinove da tragaju za svojom jedinom sestrom, zabranivši im da se vrate bez nje. Oni odmah zaploviše, ali nemajući pojma kuda se bik uputio, svaki poče različitim putem. Fojniks otputova na zapad preko Libije, i dospeo je sve do današnje Kartagine, te je tako dao svoje ime Punima; ali posle Agenorove smrti vratio se u zemlju Kanaan, koju nazva Fenikijom u svoju čast i sa Alfesibojom izrodio Adonida. Kilik ode u zemlju Hipahajanaca, koja po njemu dobi ime Sicilija; a Finej ode u Tiniju, poluostrvo što odvaja Mramorno more od Crnog mora, gde su ga kasnije mnogo uznemiravale Harpije. Tas se sa svojom pratnjom najpre uputi za Olimpiju i tu posveti Heraklu Tirinskom jednu bronzanu statuu visoku deset aršina, koja ga predstavlja kako drži batinu i luk; zatim krenu da kolonizira ostrvo Tas i da radi u bogatim rudnicima zlata. Sve se ovo dogodilo pet generacija pre nego što je Herakle, Amfitrionov sin, rođen u Grčkoj.
Kadmo je zaplovio sa Telefasom u pravcu ostrva Rod, gde je posvetio veliki bronzani bakrač Ateni sa Linda i sagradio hram Posejdonu, ostavivši nasledno sveštenstvo da se o njemu brine. Zatim su prispeli u Teru i sagradili sličan hram i, najzad, dospeli u zemlje tračkih Edonjana, koji su ih gostoljubivo primili. Ovde Telefas iznenada umre, a posle njegovog pogreba Kadmo i prijatelji mu pratioci uputiše se pešice u Delfisko proročište. Kad je Kadmo zapitao gde bi mogao da nađe Evropu, Pitija ga posavetova da napusti traženje i da, umesto toga, podje za kravom i sagradi grad tamo gde ona bude pala od umora.
Odlazeći putem koji iz Delfa vodi za Fokidu, Kadmo sretne kravara koji je služio kod kralja Pelagona, i ovaj mu proda kravu sa belim polumesecom sa obe strane bedara. On potera ovu životinju na istok preko Bojotije, i nikako joj nije dao da se odmori dok se ona, najzad, ne sruši od umora na mestu gde sada stoji Teba; tu Kadmo postavi kip boginje, nazvavši ga feničanskim imenom Onga.
Kadmo je opomenuo svoje drugove da se krava mora bez odlaganja žrtvovati Ateni i poslao ih po čistu, svetu vodu sa izvora Areja, koji se sada zove Kastalski izvor, ali nije znao da taj izvor čuva ogromna zmija. Ova zmija poubija većinu Kadmovih ljudi, i on se osveti zgnječivši joj glavu stenom. Tek što je prineo žrtvu Ateni, kad se pojavi ona sama, hvaleći ga za ono što je učinio i naredivši mu da poseje zmijine zube u zemlju. Kadmo posluša Atenu. Naoružani Sparti, ili »posejani ljudi«, odjednom iskočiše, zvečeći svojim oružjem. Kadmo udari kamenom na njih i oni počeše da se svađaju, optužujući jedan drugog za bačeni kamen, te se tako žestoko potukoše da ih je na kraju ostalo samo pet: Ehion, Udaj, Htonije, Hiperenor i Pelor. Oni Kadmu jednoglasno ponudiše svoje usluge. Ali Arej je zahtevao osvetu zbog zmijine smrti, i Kadma božanski sud osudi da bude njegov kmet dok traje jedna velika godina.
Gravesova knjiga Grčki mitovi
