Misteriozna Madam X-John Singer Sargent

[Poli46]

Portret Madame X , je elegantan portret Džona Singera Sardženta koji prikazuje mladu društvenu
osobu po imenu Virginie Amelie Avegno Gautreau. Sardžent je ovo ocenio kao jedno od svojih
najboljih dela, ali je i jedno od njegovih najkontroverznijih.

John Singer Sargent-Portrait of Madame X-1884

Evo nekih ključnih činjenica o Portretu Madame X: Virdžini Gotro (subjekat na slici) bila je supruga
bogatog biznismena po imenu Pjer Gotro. Opisana je kao "profesionalna lepotica", engleski izraz
za ljude koji su koristili svoje društvene veštine i izgled da bi napredovali u društvu.
Slika nije bila porudžbina, već zahtev Sardženta da naslika mladu društvenu osobu.
U pismu zajedničkom prijatelju, Sargent je napisao:

„Imam veliku želju da naslikam njen portret i imam razloga da mislim da bi ona to dozvolila i
čekam da neko predloži ovaj omaž njenoj lepoti... Možete joj reći da sam čovek neverovatnog
talenta. (Možete reći da Sargent nije bio stidljiv zbog svojih izuzetnih sposobnosti).

 

[Poli46]

Madame Gautreau je na kraju pristala da sedi za Sargentov portret, koji je napravio mnoge
studije pripremajući se za glavni rad. Ove studije su rađene olovkom, akvarelima i uljima sa
nekoliko različitih poza.

John Singer Sargent-Study of Madame X on Couch

Sargent je bio frustriran „nenaslikanom lepotom i beznadežnom lenjošću madam Gotro“.
Umorila se od dugih sedenja sa Sardžentom i morala je da drži korak sa svojim redovnim društvenim angažmanima. Na kraju je Sardžentu trebalo oko dve godine da se slika završi.
Izložen je u Salonu 1884. godine i, sa impozantnim dimenzijama 82 x 43,25 inča, trebalo je
da da snažnu izjavu i pokrene Sargentovu karijeru u narudžbinama portreta. Ali slika je umesto toga naišla na kritike i kontroverze. U to vreme, slika se smatrala preterano seksualnom i provokativnom, uglavnom zbog kaiševa za haljine bez ramena (koju je na kraju prefarbao
zbog kontroverze)..

 

[Poli46]

John Singer Sargent-Study of Madame X-1884-unfinished

Sargent je pokušao da sakrije identitet madam Gotro, prvobitno nazvavši sliku
Portret de Mme ***. Ali, uz svu kontroverzu oko slike, njen identitet je brzo postao
javno poznat. Porodica Gautreau je bila posramljena zbog toga i zatražila je da se
slika povuče iz Salona. Sardžent je odbio, rekavši da ju je naslikao „tačno onako kako
je bila obučena, da se o platnu ne može reći ništa gore nego što je rečeno u štampi o
njenom izgledu”. Zbog kontroverze, Sardžent je iz Pariza otišao u London i tu sliku
zadržao u svom ateljeu. Iako je slika u početku bila prepreka za Sardženta u Parizu,
nastavio je da raste u popularnosti u Engleskoj i Americi. Kao što sada znamo,
na kraju će postati jedan od najpoznatijih portretista u istoriji.

 

[Poli46]

Sardžent je bio uzdržan u upotrebi boja na ovom portretu, koji sadrži suptilnu paletu smeđih, sivih i crnih. Postoji snažan kontrast između mekih, svetlih tonova kože i tamnih, impozantno smeđih i crnih u ostatku slike. Ova tehnika je poznata kao chiaroscuro (što znači "svetlo-tamno"). Takođe, primetite kako je većina svetlih boja oko lica subjekta. Zatim postaje tamnije kako idete prema dnu slike. Ovo pomaže da fokusirate vašu pažnju na vrh slike.
Ključna karakteristika izgleda Madame Gautreau bila je njena bleda koža. Čak se znalo da je nanosila puder od lavande koji je dodatno omekšao njen izgled. Da bi oslikao blede tonove
kože, Sargent je koristio kombinaciju olovne bele, ruže madera, vermiliona, viridijana i crne kosti. Boje su svetle i nema dramatičnih promena u boji na njenoj koži (osim crta lica).
Posebno, primetite kako je Sardžent prikazao liniju vrata subjekta sa samo najmanjom
promenom boje.

 

[Poli46]

Meki tonovi kože u kontrastu su sa prilično dramatičnim bojama i senkama koje se koriste u
ostatku slike, posebno svilenkastoj crnoj haljini. S jedne strane, imate suptilne konture lica koje
su prikazane bez ičega osim najmanjih promena boja, a sa druge strane, imate impozantne crne
i sive koje uočavaju preokrete u haljini.
Što se tiče kompozicije, fokusna tačka je očigledno Madame Gautreau, ali Sargent je takođe uključio sto na levoj strani na kojem ona počiva rukom. Uključivanje stola dodaje kontekst sceni
i razbija ono što bi inače bilo veliko područje negativnog prostora. Takođe osigurava da slika
ne izgleda previše centralizovano.

 

[Poli46]

Madame Gautreau je naslikana sa jednom rukom ispruženom unazad, oslonjenom na sto,
a drugom rukom opuštenom na prednjem delu tela. Slične poze možete videti u nekim
Sargentovim studijama koje su dovele do ove slike. Ova poza naglašava opšte obline i
konture tela, čineći da izgleda opuštenije i prirodnije.
U celini,potezi četkice na ovoj slici su pažljivi i formalni. Čak i pozadini nedostaje razigrani
i opušteni potezi, a Sargent se odlučuje za formalniju, čvrstu pozadinu.