Misterija
Tragao sam, žudio sam za toplinom koja srce greje,
Možda sam je i pronašao, u devojci koja se smeje.
Za taj osmeh, bogati bi se odrekli svega što imaju,
Kraljevi bi ratove započeli da osmeh od drugih otimaju.
Nisam ni kralj, ni bogataš, ali znam koliko mi znači,
Koliko me tim jednostavnim, a lepim osmehom privlači.
Osluškivao sam vetar dok je tišina među nama bila,
Nežan dodir vetra po licu bila je njena ruka mila.
Uživao sam i kad se smeje, i kad me gleda,
Čak i onda kada se mom poljupcu ne preda.
Igrala je igru koju ne razumem ni sada,
Tajno se nadam da će ona srcem da mi vlada.
Čak i u tišini, kada reči nisu od značaja bile,
Znao sam, osećao da su njene oči misteriju krile.
Njena tajnovitost, ogledalo bez odraza me mami,
Lutam, tragam za odgovorom misterije u tami.
Put do njenog srca je lavirint sa ulicama slepim,
A ja zidove rušim, jer nemam od čega da strepim.
Želim da je upoznam, da tu misteriju već rešim,
Možda je veza pravi put, a možda i grešim.
Posvećeno Nađi
30.04.2018