- Poruka
- 30.334
Prokletstvo najpoznatijeg faraona poznato je još od prvih dana otvaranja Tutankamonove grobnice.
Otkako su piramide podignute pljačkaši su žudeli za silnim blagom pohranjenim u njima. Skoro sve su opljačkane, a jedna (možda i jedina, ali se veruje da ima još neotkrivenih) koja je sačuvana, i tako netaknuta, otkrivena, je Tutankamonova grobnica.
Predanja govore, a to je i potvrđeno, da su pljačkaši dva puta "otvarali" grobnicu, ali nikada ništa iz nje nisu izneli. Sve dok engleski lordovi nisu "pronašli" poslednje počivalište golobradog vladara... Kolale su priče po Egiptu da su svi koji su pljačkali, oskrnavili večne kuće faraona, skončali neprirodnom smrću, često u najvećim mukama. Čak i oni koji su na bilo koji način, učestvovali u prometu tim dragocenostima nisu dočekali duboku starost.
Tako je još 1699. dakle više od dva veka pre otkrića grobnice Tutankamona, francuski pisac Luj Peniše svedočio da je jedan ugledni poljski trgovac, kupio u Aleksandriji dve mumije, da ih je utovario na brod i da su mu se "ukazale dve prilike" koje su mu nagovestile "neverovatno nevreme na moru i tražile od njega da mumije prebaci preko ograde broda u vodu". Poljak je to ispričao kapetanu koji ga je umirivao da "na nebu nema ni oblačka", da bi samo nekoliko minuta kasnije, noć zamenila dan, a vetar uz jezivo zavijanje, je podigao ogromne talase...Kada je brod u trenu ostao bez jedara, kada se začulo stravično pucketanje, škripa, kapetan i Poljak su rešili da prebace mumije preko ograde broda.
Francuz Peniše tvrdi da je "istog trenutka vetar stao, a oblake je zamenilo sunce"... Ovakvih i sličnih svedočenja ima na desetine, ali je nekako "najteže" ono kazivanje, našeg savremenika, čuvenog Egiptologa Zahija Havasa, koji je čak bio i ministar u Vladi Egipta. On je ispričao kako je jedan mladi arheolog učestvovao sa bliskim rođacima u prebacivanju nekoliko artefekata iz grobnica. Rođak koji je bio sa njim umro je istog dana. Na godišnjicu njegove smrti umro mu je i ujak, a na isti dan godinu dana kasnije i ujna. Taj mladi arheolog je na isti dan kada su se dogodile sve tri smrti, dve godine kasnije, otkrio do tada nepoznatu grobnicu sa natpisom na ulazu: "Svi koji uđu ovde umreće. U vodi će protiv njih biti krokodili i nilski konji, a na zemlji će ih ubiti zmije ili škorioni!"
Mladi arheolog je odustao od ulaska, ali je kasnije ipak bio umešan u transport dve mumije dece iz Baharija oaze do muzeja. U snu je ugledao ta dva dečaka koji su tražili da i mumiju njihovog oca donese do njih. Snovi su mu se ponavljali, uvek isti, mesecima, sve dok nije preneo mumiju oca i spojio ih zajedno. Ministar Havas je ispričao i priču o teško bolesnom dečaku koji je tražio da ge dovedu u Muzej starog Egipta gde je tražio da vidi "oči mumije Ahmosa Prvog". I egipatska štampa je danima posle pisala o "čudesnom ozdravljenju dečaka"!
Otkako su piramide podignute pljačkaši su žudeli za silnim blagom pohranjenim u njima. Skoro sve su opljačkane, a jedna (možda i jedina, ali se veruje da ima još neotkrivenih) koja je sačuvana, i tako netaknuta, otkrivena, je Tutankamonova grobnica.
Predanja govore, a to je i potvrđeno, da su pljačkaši dva puta "otvarali" grobnicu, ali nikada ništa iz nje nisu izneli. Sve dok engleski lordovi nisu "pronašli" poslednje počivalište golobradog vladara... Kolale su priče po Egiptu da su svi koji su pljačkali, oskrnavili večne kuće faraona, skončali neprirodnom smrću, često u najvećim mukama. Čak i oni koji su na bilo koji način, učestvovali u prometu tim dragocenostima nisu dočekali duboku starost.
Tako je još 1699. dakle više od dva veka pre otkrića grobnice Tutankamona, francuski pisac Luj Peniše svedočio da je jedan ugledni poljski trgovac, kupio u Aleksandriji dve mumije, da ih je utovario na brod i da su mu se "ukazale dve prilike" koje su mu nagovestile "neverovatno nevreme na moru i tražile od njega da mumije prebaci preko ograde broda u vodu". Poljak je to ispričao kapetanu koji ga je umirivao da "na nebu nema ni oblačka", da bi samo nekoliko minuta kasnije, noć zamenila dan, a vetar uz jezivo zavijanje, je podigao ogromne talase...Kada je brod u trenu ostao bez jedara, kada se začulo stravično pucketanje, škripa, kapetan i Poljak su rešili da prebace mumije preko ograde broda.
Francuz Peniše tvrdi da je "istog trenutka vetar stao, a oblake je zamenilo sunce"... Ovakvih i sličnih svedočenja ima na desetine, ali je nekako "najteže" ono kazivanje, našeg savremenika, čuvenog Egiptologa Zahija Havasa, koji je čak bio i ministar u Vladi Egipta. On je ispričao kako je jedan mladi arheolog učestvovao sa bliskim rođacima u prebacivanju nekoliko artefekata iz grobnica. Rođak koji je bio sa njim umro je istog dana. Na godišnjicu njegove smrti umro mu je i ujak, a na isti dan godinu dana kasnije i ujna. Taj mladi arheolog je na isti dan kada su se dogodile sve tri smrti, dve godine kasnije, otkrio do tada nepoznatu grobnicu sa natpisom na ulazu: "Svi koji uđu ovde umreće. U vodi će protiv njih biti krokodili i nilski konji, a na zemlji će ih ubiti zmije ili škorioni!"
Mladi arheolog je odustao od ulaska, ali je kasnije ipak bio umešan u transport dve mumije dece iz Baharija oaze do muzeja. U snu je ugledao ta dva dečaka koji su tražili da i mumiju njihovog oca donese do njih. Snovi su mu se ponavljali, uvek isti, mesecima, sve dok nije preneo mumiju oca i spojio ih zajedno. Ministar Havas je ispričao i priču o teško bolesnom dečaku koji je tražio da ge dovedu u Muzej starog Egipta gde je tražio da vidi "oči mumije Ahmosa Prvog". I egipatska štampa je danima posle pisala o "čudesnom ozdravljenju dečaka"!
Poslednja izmena od moderatora:
Sta vi mislite?
On je bio samo decak koji je stradao najvrv u nesrecnom slucaju, prilikom pada s konja, ili dvokolica...
Da li je to bila u ono doba jaka svestenicka kasta?
