Misterija ostrva Hrastova

[Nina]

Misterija ostrva Hrastova (Oak Island, ) u Novoj Škotskoj,(Kanada) oko šesdeset kilometara jugozapadno od Halifaksa, već više od dvesta godina čuva veliku tajnu to jest, misteriju koja ni do dan danas nije rešena!...

Blago Hrastovog ostrva ostaje tako jedna od najdubljih misterija našeg vremena koja se ne da rešiti ni najmodernijom današnjom tehnikom. Sve je počelo u proleće 1795. godine kada su tri vesela momka iz obližnjeg doseljeničkog grada Čestera pošla u lov na prepelice na Ostrvu hrastova, udaljeno samo sedam kilometara od obale. Bili su to Mak GInis, Džon Smit i Entord Vogan.

Iskrcali su se na ostrvo i lutali po njemu, usredsređeni na lov zbog čega su i došli. U jednom momentu, jedan od njih trojice primetio je na jednoj velikoj grani starog hrasta, postavljen starinski čekrk. Takođe su primetili da se ispod čekrka u zemlji nalazi ulegnuće prečnika preko deset stopa.

Pri pokušaju da skine čekrk, kakav su do tada videli samo na starinskim slikama, on se usled starosti jednostavno rasuo u prašinu.Odmah su počeli kopati koristeći samo noževe i vesla svojih čamaca. Sve što su tada našli bila je jedna kamena ploča sa čudnim znacima. Odmah su se razočarali i krenuše nazad ka obali. To im je bila najveća greška. Na kamenoj ploči bilo je napisano rešenje kako se dolazi do blaga. Ali, oni to nisu mogli znati, momci su bili nepismeni.

Tumači koji su preveli čudne hijeroglife na ploči, protumačili su ih kao:' Dva miliona funti je zakopano na 40 stopa odavde'. Jedna jedina rečenica od sedam reči vodila je na put sa blagom. Iako su bili razočarani, momci su se puni nade vratili u svoje mesto. Iduće nedelje su se vratili naoružani lopatama, krampovima, vedrima, užadima, čekrcima. Čvrsto su odlučili da idu do kraja. Bili su opsednuti svojim bunarom.

Širom Nove Škotske počele su kružiti priče o 'Money Pitu', bunaru sa blagom. Momci su neumorno kopali po ceo dan. Izgledalo je kao da bunar uopšte nema dna. Ali, na dubini od tri metra naišli su na drvenu platformu. Ispod nje opet je bio sloj zemlje, ali pomešan sa smolom, drvenim ugljem i kokosovim vlaknima.

Opet onda drvena platforma i opet posle toga sloj zemlje na svaka tri metra. Trebalo je ponovo kopati i izvlačiti tone zemlje, ali su radovi nekako napredovali, a bunar je bivao sve dublji. A onda sasvim iznenada, iz bunara je pukaljala slana morska voda. Bilo je to na dubini od 30 metara i momci su jedva uspeli da se spasu pred vodom koja je kuljala iz dubine i smirila se tek kada je izravnala nivo sa morem. Sve ono što su do tada uradili bilo je uništeno.

Jalovi pokušaji da se voda vedrima iscrpi bili su samo smešno batrganje tvrdoglavih momaka koji su bili rešeni da uspeju po svaku cenu. Kada su se konačno uverili da od tog posla neće biti ništa, digli su ruke od svega i posvetili se drugim poslovima. Godine su prolazile i samo je neko sa vremena na vreme pokušavao da malo čeprka po bunaru, a priča o njemu nastavila je da kruži Novom Škotskom.

 

[Nina]

Šta je tamo skriveno?

Uglavnom svi tragači veruju da tragaju za gusarskim blagom. Smatra se da ga je na ostrvo zakopao sir Henri Morgan (1635-1688), legendarni pirat i bivši viceguverner Jamajke, mada neki smatraju da je u pitanju blago kapetana Vilijema Kida.

U celoj priči je i legendarni gusarski kapetan Crnobradi, koji je pre nego što su ga ubili rekao da je blago sakriveno tamo gde ga niko sem njega ne može pronaći. Neki stručnajci veruju da je baš Crnobradi taj koji je sakrio blago na Oak islandu, ali nisu uspeli da pronađu njegove tragove.

Bunar-trezor je konstruisan tako što je u neposrednoj blizini obale iskopan bunar dubok 50 metara, a širok 360 centimetara.U dno je ugrađena debela gvozdena ploča i nad njom izgrađena cementna betonska dvorana visoka 10 metara.

U tu dvoranu je pohranjen 'kovčeg', a zatim, do južne plaže, probijen je tunel koji dovodi vodu u dvoranu.Na visini od 15 metara postavljena je jaka drvena plarforma. Na visini od 17 metara iskopan je drugi kanal koji vodi do Smitovog zatona. Na visini od 20 metara postavljena je druga platforma i na njoj su smeštena dva kovčega sa nekim dragocenostima.Potom dolazi još devet platdormi između kojih je, na rastojanju od po 3 metra, nabacana ilovača izmešana sa smolom, drvenim ugljem i kokosovim vlaknima.

Kada je bunar zatrpan, na kraju dovodnih kanala je aktiviran ranije postavljeni eksploziv i voda je prodrla u prostorije. Sada ta voda stalno nadire do nivoa mora.Niko je ne može iscrpsti, ali niko ne može ni kopati dalje. Čak su meksičke makazice iz 17. veka, pronađene u bunaru.Interesantno je to što Meksikanci nisu došli ni blizu Hrastovog ostrva sve do sredine 18.veka!

Kakva je ovo majstorija! Ko je bio u stanju da smisli ovakvu genijalnost. Ovde nije u pitanju samo poznavanje graditeljstva, već i same psihologije ljudi.Graditelji su čvrsto verovali da će neki uporni tragač, kada posle svih prepreka, ipak dođe do prve ostave sa dva sanduka krcata blagom, biti zadovoljan. Staviće tačku na dalja istraživanja, oglasiće da je bunar ispražnjen, a glavni sadržaj, ono zbog čega je ovo čudo i načinjeno, ostaće i dalje zakopano i nepristupačno za ljudske poglede.

Bilo kako bilo, bunar - trezor ostaje jedna od najvećih misterija. Misterija o čijem rešenju i dan danas sanjaju istraživači, avanturisti i naučnici. Misterija čije rešenje ne može da nađe ni najsavremenija tehnologija danas. Bili su to stvarno veliki majstori ogromnog znanja, a njihovu tajnu izgleda nikada nećemo otkriti.