„PEĆINSKA CRKVA” NA STAROJ PLANINI KRIJE ČUDNU TAJNU
Misterija ćelavog Isusa Hrista
Momčilo Petrović | 06. 01. 2009. - 05:00h | Foto: J.Vučetić | Komentara: 1
Govorio je pesnik Branko V. Radičević da se divi umeću naših žena da izatkaju glatko i ravno platno, ali da ga tek čvor, nepravilnost na njihovoj rukotvorini, zaista dirne jer je to „svedočanstvo o trenutku kad misli tkalji odlutale ka dragom, i ruka zaigrala pa se konac prekinuo”...
Na Staroj planini, u pećini brda Kamik, na desnoj obali Visočice kod sela Rsovci, udaljenog 22 kilometra od Pirota, nalazi se crkva Svetog Petra i Pavla, pozna i kao „Pećinska crkva”. A na severnom zidu ovog svetilišta sačuvana je jedinstvena freska Isusa Hrista – na njoj je mlad i ćelav.
Rsovci su veliko selo, ali su kuće sve od reda oronule, i tek ako u svakoj trećoj neko živi. Mlađi su pobegli od sirotinje u Pirot, Niš, Beograd, Beč, Oslo… dokle je ko dobacio, ostavivši starce da pretrajavaju u zabiti, i čuvaju ognjišta, koja nikako ne žele da prodaju. Čuli su da Dinkić na Staroj planini gradi turistički centar pa se svi nadaju da će Rsovci biti kao Zlatibor ili Kopaonik…
Boško Aleksić iz Rsovaca i njegova žena održavaju crkvu, i od njihove volje
Unutrašnjost pećinske crkve sa
ikonostasom čije su ikone dobrano
podlegle zubu vremena,
a jedina freska je baš „ćelavi Isus” zavisi hoće li namernik moći da vidi fresku. Pećina u Kamiku nije baš blizu sela, a da ključ daju nepoznatima nije pametno – svakakvih, kaže Boško, ima. Opet, da zbog svakog ko navrati ostavi svoja posla, nije lako, a bratstvo manastira Presvete Bogorodice u Visočkoj Ržani sve je prevalilo na njega… Slušajući njegovo gunđanje dok nervozan prvi grabi vijugavom stazom pored reke pa uzbrdo, čovek bi pomislio da Rsovci ne mogu da žive od turista, i tek kad se seti da obeća prilog crkvi, posetilac dobija ljubaznog vodiča, od koga saznaje da se služba u crkvi održava tek o praznicima. I ništa više.
Tek ljubazna Radmila Vlatković, istoričarka umetnosti iz Muzeja Ponišavlja, objasniće novinaru da je crkva, proglašena kulturnim dobrom i pod zaštitom države od 1981. godine, nastala pregrađivanjem jedne od brojnih pećina na Staroj planini najverovatnije u 14. veku, a da su je oslikali isti oni freskoslikari sa Sinaja koje je knez Lazar pozvao da mu živopišu crkvu u Kruševcu. I još, da je način na koji je Isus na fresci predstavljen jedinstven u svetu, da nigde u literaturi nije zabeležen sličan slučaj. Pretraga interneta neće dati mnogo više podataka: tek tvrdnja da su mišljenja o vrednosti freske podeljena i pretpostavka da je reč o pećinskoj isposnici, a ne o crkvi u klasičnom smislu reči, pošto u crkvi ne bi mogao biti naslikan ćelavi Isus. Naime, freske u isposnici nisu bile podložne episkopskoj cenzuri.
Možda bi više svetla na istoriju Pećinske crkve bacilo istraživanje grobnica koje je u leto 2005. godine otkrila nabujala Visočica, kad je u Rsovcima odnela deo seoskog igrališta i na obalu, stotinak metara od pećine - na užas bogobojažljivih meštana - izbacila dvadesetak ljudskih skeleta. Arheolozi su tada dozvolili mogućnost da je reč o groblju iz 14. ili 15. veka, pošto se veruje da je već u antičkom periodu tu bilo naselje, kao i u kasnom Srednjem veku... Ko li je sve Visočicu prelazio i ko je tu živeo?
„Postoji teologija koja je zastupala stav da, ukoliko je autor sebe oprisutnio na bilo koji način na ikoni, da je to, monaški rečeno, isticanje njegovog egoizma”, rekao je svojevremeno u jednom intervju Todor Mitrović, predavač ikonopisa na Akademiji za umetnost i konzervaciju SPC, odgovarajući na pitanje da li ikonopisac u svoj rad sme da unosi lični pečat. „Ikonopisac bi”, rekao je tada, „po njima trebalo da predstavlja neku potpuno neutralnu vrstu provodnika koji prenosi Božije ideje na dasku. Koliko god su se pojedini majstori trudili da isključe sebe, nisu u tome uspevali.”
Prostor nastao podizanjem zida u pećini površine je deset sa deset metara, sa ikonostasom čije su ikone dobrano podlegle zubu vremena, a jedina freska je baš „ćelavi Isus”. Možda i zbog veličine lika koja, ako se pođe od pretpostavke da je prirodna, odgovara dvogodišnjem detetu, Isus deluje starmalo, jer njegovo lice je lice ozbiljnog čoveka.
Ko li je sve tu živeo, i ko je, i kakve, grehe okajavao? Šta mu je među sinajskim stenama misli odvlačilo, kad je ćelavog Isusa slikao? Sitni čvor na velikom tkanju...
http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/73083/Misterija-celavog-Isusa-Hrista
