Мистерија и разрешење: Календар

Кад питаш Европске народе... рећи ће ти само оно тако се каже. И ту је крај приче. Нико нема објашњење за то одакле је. Историчари кажу да су то "изумели древни народи" без навођења имена конкретног народа. Ко би то, дакле могао бити?
 
Дакле, не само да је реч Календар - српска него и многи други појмови у вези са временом. То су појмови: Година, Дан, Ноћ, Месец, И чак - имена месеца разноразних, која делују данас као празноверни - архаизми. То се и десило јер су први астрономи - били - погодићете - Срби.
 
Много о овоме има да се прича. А мене.. оно баш мрзи... после пуно година.. реших да бар нешто запишем.. јер ни интересовања неког правог за ово нема. Веће интересовање има кад неко направи неки скандал. (напио се, па се јавно исповраћо нпр.). "Какве су ти мисли, такав ти је и живот", ко стално мисли на пијанство и повраћање.. дакле... на шта му личи такав живот?
 
Дакле. Шта значи - на српском - реч - КАЛЕНДАР? Уствари.. КОЛО-ДАР. "Коло" стара српска реч за "дрво". Тако се зове и игра у којој је почетни став - около дрвета, кад се сви ухвате за руке. И зато се каже за мало дрво "колац". Веровања старих Срба (или Влаха, у старини су то синоними, исто племе) је било да је све постало од биљака. Биљем се човек и лечи, кад оболи. Без биљака не може да живи. Веровали су да су мање биљке настале од већих. Највећа биљка - Храст. Он је био и Ђед свих биљака и Ђед свега живог. Зато и данас понегде кажу оно. "Ђед Божићњак". (Бадњак). Да је и човек у том веровању имао "дрвено" порекло говоре називи делова тела, нпр. реч "палац". Код нас је то један прст, код Руса - сви прсти. "Пала" то је синоним за дрво. "Пале" и "Ниш" су - синоними. Шума и једно и друго (више дрвећа - "Пале" и шума - на влашком "Ниш").

Словенци и данас кажу за биљке - (х)растлине (унучице од Храста). Име Горан - је од влашког имена "Горуњ" (дрво). Тако да и ту имамо синониме: (Х)Расто, Горан (Горуњ), Дубравко... Дубровник би тако.. опет била варијанта "Ниш"-а. (мала дигресија око имена)

Шта представља запис: "КОЛОДАР"-а? Представља информацију о томе - шта редовно дрво ("Коло") нама даје током године (а односи се како на само дрвеће, тако и на остале биљке). Плод дрвета на разним светковинама - "кољиво" (оно што је дрво дало, принос дрвета). Из Египта (Мисира) нам је дошло жито, па је жито сменило кувани жир, и храстову кору који су се пре тога јели место леба-житнога и куваног жита.
 
Шта значе речи Дан (Ноћ) и Година?

Сад реч "дан" има додатно значење - "оно што нам је дато". И није погрешно. Ноћ ("но"- не) је одсуство данога. Датога, али и збивања. Основа времена је баш - дан, или старосрпски Ден, односно Зден. Одатле име "Зденко" (дете које нису имали у плану, него се десило, или "зденуло"). Слично имамо и "здрава река" или (з)Драва.

Тако и (з)Година. Време у коме се дешава тј. "згођава" - давање дрвета. Или.. тачније.. "циклус" давање дрвета ("кола").

Интересантно (опет да дигресирам)... Старац Петар Денковачки, кад му се преведе значење имена и презимена - добија се "вечност" ("Петар" - камен, (з)Денковачки - временски - Петар Денковачки - "Камено (трајно) време" тј - вечност).

За "дан" и време у чијој су надлежности говори и глагол "Здати" (створити). "здан" саздан, створен. Пре њега је "Ноћ" (непостојање, негација).
 
Одакле реч "Месец" и понедељак код нас а "Месечев"-дан у влашком?

Ратари су (Срби) имали меса једном месечно на пун месец (три дана траје Пун Месец), а власи као сточари чешће, једном недељено (зато понедељак - месни дан).

Само реч "Месо" и "Месец" и заједничко састајалиште "месовање" ("митинг" на енглеском од "мит" (месо)).

И зато и жртвени нож у облику "срп"-а тј младог месеца.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top