Novi početak. Zauvek novi. O kako li se samo čudnim čini svet onom ko ga je proživeo?
Ali i zapitajte ga, neverujem da će uspeti da vam odgovori. Možda bi još samo praznim ustima hvatao vazduh pokušavajući da uhvati koju reč, koje kao da su mu sve pobegle i otišle negde daleko van svačijih ušiju. Ali zapitajte ga, ne zato što vam neće reći ništa, ne zato što mutava usta ne mogu oboriti fantastične zidine oko nas samih; ne sigurno ne zato; zapitajte ga, mislim da će vam odgovoriti. Možda jednom rečju, možda tišinom; možda vas neće ni čuti, ali zasiguran sam da ako budete pitali, odgovor će vam vremenom doći. Kao što sunce klizi niz kamene ploče, sadašnje betonske doduše, možda uhvatite odgovor kako klizi nošen suncem niz njegove oči. Kroz veo mraka i prašine, negde u utabanom postolju na kojem stoji, on je umro za pesmu. I sada njegove namučene oči zauvek proživljavaju njegove reči. Napregnute, uplašene, razgolačene oči, oči budale. On koji je vijao sunce, penjao se na oblake, i gutao sharene reke, jezera su plivala u njegovim očima, niti suzu jednu prolio je. Novi početak, zauvek novi, odjekivao je u svakoj njegovoj reči, misli, pogledu, stvari.
Pesnici lažu. Nemojte putovati nigde bez debelog ogrtača, nikada niste dovoljno spremni za zimu. Ali putujte, ne lažu vas svi pesnici, niti su zime zaista toliko sure i duge da vas spreče da započnete novi početak. Samo nemojte previše započinjati, izgubićete sebe u toj potrazi.
Ali i zapitajte ga, neverujem da će uspeti da vam odgovori. Možda bi još samo praznim ustima hvatao vazduh pokušavajući da uhvati koju reč, koje kao da su mu sve pobegle i otišle negde daleko van svačijih ušiju. Ali zapitajte ga, ne zato što vam neće reći ništa, ne zato što mutava usta ne mogu oboriti fantastične zidine oko nas samih; ne sigurno ne zato; zapitajte ga, mislim da će vam odgovoriti. Možda jednom rečju, možda tišinom; možda vas neće ni čuti, ali zasiguran sam da ako budete pitali, odgovor će vam vremenom doći. Kao što sunce klizi niz kamene ploče, sadašnje betonske doduše, možda uhvatite odgovor kako klizi nošen suncem niz njegove oči. Kroz veo mraka i prašine, negde u utabanom postolju na kojem stoji, on je umro za pesmu. I sada njegove namučene oči zauvek proživljavaju njegove reči. Napregnute, uplašene, razgolačene oči, oči budale. On koji je vijao sunce, penjao se na oblake, i gutao sharene reke, jezera su plivala u njegovim očima, niti suzu jednu prolio je. Novi početak, zauvek novi, odjekivao je u svakoj njegovoj reči, misli, pogledu, stvari.
Pesnici lažu. Nemojte putovati nigde bez debelog ogrtača, nikada niste dovoljno spremni za zimu. Ali putujte, ne lažu vas svi pesnici, niti su zime zaista toliko sure i duge da vas spreče da započnete novi početak. Samo nemojte previše započinjati, izgubićete sebe u toj potrazi.
I povedi drustvo kako te lazna mapa ne bi navela na pogresan trag do cilja!