МИРИШУ ВЕКОВИ...

Миришу векови
На сеобе, на ропство,
На задах крви и смрти,
Зулуме и хареме
Спаљене цркве и ту грађене џамије...
Ко` да су женске хаљине...
На данак у крви...
На божур,
Што Косовом пољем цвета
Где после битке оста
Уместо витезова и јунака
Унакажена, огромна,
Крвава хрпа људског меса...

Миришу векови
На страдања,
На глад и ратовања,
На вековне борбе за слободу
На црвене реке,
Које су крв српску
Претварале у воду...
У небројеним
Борбама за слободу...

Миришу векови
На мутну Марицу и крваву Дрину,
Гробља у кршу и леду...
На море које поста
ПЛАВА ГРОБНИЦА српскоме роду,
Јунацима који се борише за нашу слободу...

На куле што су грађене
Од костију и лобања људских...
На „бајку“ са реком крви,
На стрељање ђака,
На Сремски фронт где младост оста...
На спаљена села, ливаде и шуме
На погроме и црнину...
На бомбе што су људе, градове, села и стоку
Претварале у прашину...

Миришу векови
На народ који се
Костима, крвљу и душом
Изборио за слободу...


Миришу векови на понос
На дивљење целог света
Што Србију је у Великом рату
Храброшћу, јунаштвом и чашћу
Бранила чак и ђачка чета..

А потом дођоше они
Који се Бога не боје,
Да стрељају, суде, киње и муче
Уморне ратнике...
ХЕРОЈЕ...


Зар може и сме
Човек да заборави
Јасеновац ...
И клање ...
И бацање у јаме...


Миришу векови
На мирис и боју новца
На задах власти,
На људе без имало части,
На лопове и убице...
А плаћени пси рата
Куцају на наша врата...

Људи без части
Људи без морала
Уводе на мала врата
Неке странце
Американце, Шпанце, Потрориканце...
Турке, Алије и Сулејмане...
Кидају ову земљу,
Продају, арче...
Распродају парче по парче
Бацају бесним псима
Да је по ђубришту развлаче...

О, како су јадни
Ти који хоће да нас претворе у странце,
И нас и јунаке који су зубима
Кидали ропствa ланце...
Све нас, ОНИ желе на
ђубриште историје да баце...

Мирис векова...
Попримио је боју и мирис новца...
Јаучу гласно, језиво
Мученици који су ћутали
Када су их злотвори
Набијали на колце...


Мирис векова исчезава,
Полако нестаје и нада;
Вео заборава
На славну, крваву прошлост
Лагано, лагано пада...

Наказе, марионете, убице,
Улизице,полтрони,
Кукавице...
Заборавише браћу, очеве, деде...
Продају кости предака
За шаку жутог злата...
Америма...Кинезима...Енглезима...
Свима који хоће да плате...
„А Америка је моћна и јака
Она се не плаши сила мрака...“


Они што распродају земљу,
Прошлост, светиње, гробове и јаме
Они што су жељни новца,
Моћи и славе...
Они не хају за тебе и мене
И није их брига за људске главе
Они не желе да знају
Да нова сенка ропства
Која нам замку спрема
Ћути, чека и дрема...


ЛУНА


oVg5enu.jpg
 
:klap::hvala::kpozdrav:

"..Vi, koji pred bogatim i moćnim ugnjetačem niste hteli da ga odbacite, sada gubite taj ponos pred bogatstvom, pred novcem. Istina, nekadašnji duh još postoji na selu, ali u gradovima caruje novac. Koliko sam puta gledao kako se vaši najmoćniji ljudi klanjaju bogatstvu? Milioner, koji je za vreme rata mešao pesak i brašno i isporučivao ga vojnicima što su se borili i ginuli za vašu slobodu i koga je sud za to i osudio, danas je još bogatiji i svemoćan, a vi mu laskate...Jedna od vrlina koja je kod mnogih među vama iščezla jeste zahvalnost. Postojala je, to dokazuju vaša stara narodna poezija i spomenici koje su ostavili vaši preci. Danas se zahvalnost sklonila među sirotinju. Ona se seća, ona iskazuje, ponekad na dirljiv način, svoju zahvalnost..."

(Dr Rudolf Arčibald Rajs )
 
vision7;bt259448:
:klap::hvala::kpozdrav:

"..Vi, koji pred bogatim i moćnim ugnjetačem niste hteli da ga odbacite, sada gubite taj ponos pred bogatstvom, pred novcem. Istina, nekadašnji duh još postoji na selu, ali u gradovima caruje novac. Koliko sam puta gledao kako se vaši najmoćniji ljudi klanjaju bogatstvu? Milioner, koji je za vreme rata mešao pesak i brašno i isporučivao ga vojnicima što su se borili i ginuli za vašu slobodu i koga je sud za to i osudio, danas je još bogatiji i svemoćan, a vi mu laskate...Jedna od vrlina koja je kod mnogih među vama iščezla jeste zahvalnost. Postojala je, to dokazuju vaša stara narodna poezija i spomenici koje su ostavili vaši preci. Danas se zahvalnost sklonila među sirotinju. Ona se seća, ona iskazuje, ponekad na dirljiv način, svoju zahvalnost..."

(Dr Rudolf Arčibald Rajs )

:hvala:
 
Na dar :heart:

KO SMO, ŠTA SMO? - 2.



Lutalica čopor nekud trči
Sledeći vodju koji ni sam ne zna
Putem kojim da povede kereću vojsku
Hodaju tako slepilom vodjeni
Ne zato što vodji veruju
Već zato što u sebe ne veruju
Negde, u svem prošlom izgubiše pseći instikt
Poštovanje hijerarhije i pamet pseću
Od prirode što im je dato….prokockaše
Na ruletu ljudskom izgubiše.

Izbečenih očiju što suludo zveraju
Krvavih njuški na mesečini što sjaje
Utrobe rasparane i zagnojenih rana
Jedući sopstvena i tudja creva do poslednjeg dana
Smrad oko sebe ostavljaju i tragove krvi
Po kojoj gacaju i umorni u nju ležu
Usirene sujete i zlobe jutrom ustaju
Gladni tudje nevolje i slabosti
Hraneći njome sopstvena čula i pameti obamrlosti
Svakoga dana….ista scena umiranja i hranjenja
I novi pokolji sa čoporom drugim
Ili izmedju sebe…svejedno je
Jer
Čopor više ne postoji.

Duše im pseće zalutale
Misli im pseće odlutale
Čast im se pseća zagubila
Duša pseća čopor napustila

Keruša štene poljubila
I u čopor bez čopora poslala

Ko smo, šta smo….postali?
Psi bez duša
Psi bez njuha
Psi bez duha

PS Pas bez čopora…..prestaje da bude pas…
 

Back
Top