Miris reke - Mirjana Pavlović

[Милунка Савић]

***

Negde,
Plove zadocnele želje
Vetra kob, mirisne kapi
Oblačići kudelje
Iz kojih miris ne hlapi...

Negde,
Postojim u snovima samo
Nikad me nisi srela
I ne znaš da se znamo
Samo mi nada smela

Negde,
Prostirem tvojom se puti
Miris topole me prati
Kudeljno seme nasluti
Kad ti u krilo svrati...

 

[Милунка Савић]

DALJINE


Mlako
veče
zapljusnu
Oči:
dva leptira
prhnuše
Zvona
grunuše
Biserni mlaz
niz obraz
kliznu...
Daleko
repata zvezda
plovi
Tu
Blizu
Putevi novi
Oči:
dva leptira
pri treperenju
sveće
U njima:
sve što jeste
i što
nikada
biti
neće....

 

[Милунка Савић]

LAMENTIRANJE

Ti, moj Poslednji i Prvi,
zgaženi božur na domaku sećanja
Moj daleki i znani-nesaznatljivi
u Svetosavskoj večeri zatečen
nad vinom i jednom svećom
dogorelih usana i bledolike čežnje
očiju staklastih nad Verlenom
zureći u poslednji brod što klizi
niz tvoju nepovratnu reku zaborava...
Ti, okrenut beloj čahuri svilen-bube
čije su tkanice davno popucale
moj prezreni, neverni, iznevereni,
na bezbroj krstova bodljikavih razapeti,
Dragi
Što nisi znao reći ”neću” nikom, sem meni:
da l’ me pod onim čempresom, sanjaš?

 

[Милунка Савић]

PROLEĆNE KIŠE

Prošle su krišom, davno
ne znam kud te odneše
kiše što spraše Tavno.
Daljine pobeleše...

Aprilske kiše nežne
Sećanja kad mi taknu
pomere smetove snežne
daljine još odmaknu.

Odvoje me od sebe
Vremenom zamirišu
ponesu negde u Tebe:
nadanja snom prodišu

Zeleno ovremeni
rubinom bulka mahne
vino prospe po meni
kriomice uzdahne

Leprša bulka meko
vetrom duša miriše
oči mi ljubi neko
ispod prolećne kiše...

 

[Милунка Савић]

BEOGRADU

Visibabe, a sneži...
Crveno dugme srca.
Zvuk trole, zov u mreži
Fontana žuborom vrca...

Nigdinom krokus cveta
Kesten mirisom mami
Prolaze mnoga leta
Daleki smo i sami

Vučeš me nazad zvukom
Odmahujem ti rukom
Jos nismo omeđeni
Sve više plavi u meni

Plavi se od blizine
Susreta koji sledi
Kad krenem iz Nigdine
U vreme što tebe vredi

Prozirnije od zvuka
Treptajem tvoga glasa
Iz nedodira muka
Kad nebom zatalasa

Lepotu tvoje beline
Što blista od postanja
Poneću u visine
Splesti pod snegom granja

Visibabe ću brati
Krvave bulke kriti
Moje beli, rodni grade
U tebe ću se skriti...

 

[Милунка Савић]

U TRAŽENJU

(Otadžbini)

Da li si ona ista
Od ljudi koje znadoh
Da granicama lista
Ne tražim gde zastadoh
Ko će me čekati tamo
Gde rosa kaplje samo
I oči sklopljene mole
Da se preživeli vole
Pod jorgovanom svežim
Hoću li stope svoje
U seni humne boje
U zemlju da uvrežim
S prastarom pričom o hlebu
Nepokretna u svemu
Okrenuta ka nebu
I sjajnom zvezdanom tremu?

 

[Милунка Савић]

***


Želeh
A proleteše ptice
Voleh
Već izbledelo lice
Nestah
Iza sna i obrisa
Bejah
Kad bagrem zamirisa...

 

[Милунка Савић]

HUMKA

Stablo u srži premetnulo gode
Leprša lišće topli čapat zove
iz račvi grana mnoge su se vode
u večnost slile prateći vozove...

Prozraci sećanja sitno Belog Sveta
Svetlucanje iskri , miris zove cveta
Časovnici neba svih se utišali
davno prošlo vreme već su odbrojali

Ukrštena koplja Sunaca Svetova
ne poznaju miris koji širi zova
Osunčane grane, daljina miriše
u ratu Svetova zova mirno diše...

 

[Милунка Савић]

POSLEDNJI APOKRIF


Miris napuklog maka
u oku bulka leprša
pripadnost nestvarno laka
sred okamenjenog krša

Jorgovan plamti u krvi
predeli promiču vekom
poslednji ili prvi
zvaćeš se, ipak, čovekom

Bulka oblake žari
Daleko, tutnji klanac
Da l' iko za nas mari?
Projaha ponoćni vranac

A na preseku dana
ugledah kao sred dlana,
opojni bagrem što veje
zvezdolike niz streje...

 

[Милунка Савић]

PUT

Srebrni pamuk oblaka:
zaspali, mali crni psi
Kiše zvezdane
magično oko...

Visoko
iznad Svega
pogledom neobuhvatno
ogromno Crno More...

Zore
talase slutih
s ivica noći
nagnutih...

Proći:
metalni obruč
srca
zrnom snage
što vrca

Poći:
iskrom
poslednjeg daha
tragom
Zvezdanog
Praha...