Mira Stupica sišla sa Olimpa

[Soradze]

Mira Stupica...

Boginja teatra...
Glumica koja nam je ušla u dušu i tamo zauvek ostala...
Glumica čijoj se reči verovalo, čije nas je srce naučilo
i da plačemo i da se smejemo... da verujemo u snove...

Glumica koja je postavila standarde koje niko danas ne
ne može ni da dosanja, kamoli da dosegne...
Ovako govori majka glume koja nam je ušla u dušu,
kao u svoju kuću...

Moja obožavana tetka Mira...

 

[Lada]

Predivan prilog,a kako bi ti drugacije?

 

[Soradze]

 

[Lada]

Volim njen glas tece sa tokom misli.Bas si me obradovala sa izborom

 

[Soradze]

Ovako je govorila Mira Stupica:

"Najdraži trenuci života nisu trenuci slave, aplauza, komplimenata, klanjanja, dobrih kritika... NE!

Najsnažniji i najdraži trenuci su - porodični trenuci!

Imam veliku, toplu porodicu, ima nas dosta i vrlo se lepo slažemo.
Moja porodica ima jednu divnu osobinu - da ima duha i vedrine, tako da nam je lepo
jedima sa drugima. To su ipak najlepši trenuci mog života.

Naravno da bih volela da zaboravim muke i jad i najviše me boli nedostatak mojih dragih,
ali nikad ne bih htela da zaboravim... ja mislim da je i bol odnos... odnos velike ljubavi...
i ne bih htela da ta ljubav ni kroz bol prestane..."

 

[Soradze]

Ovako je govorila Mira Stupica o obrazovanju:

"Za obrazovanje imam moje najdublje poštovanje. Najlepše je, naravno,
kada su obrazovanje i mudrost na jednom mestu.

Ali, ako bih morala da biram između obrazovanja i mudrosti, ja bih se priklonila mudrosti,
jer mudrost u sebi neminovno nosi inteligenciju... jer... ne može neko biti mudar, a - glup...
ali... može da bude obrazovan, a priglup, to smo već videli!
Poznata je moja rečenica kada kažem:
"Više volim da se družim sa nepismenim mudracem, nego sa pismenom budalom!"


"

 

[Soradze]

Ovako je govorila Mira Stupica i pozorištu:

"Ne znam da govorim o pozorištu kada sam usred njega.
To je kao kada bi me neko pitao kako gledam na sebe.
To je moj milje... To je nešto što pripada mome životu,
tolikoblisko moje, da nemam nikakvu veliku distancu prema tome,
pa ne mogu da govorim...
kao na primer što bih mogla da govorim o politici, ili o bilo čemu drugom...
Tako je pozorište deo mene i ja deo njega..."

 

[Soradze]

Ovako je govorila Mira Stupica o pozorišnoj umetnosti:

"Znam da mi imamo jednu umetnost koja ne ostavlja traga iza sebe.
Jednu Petrunjelu, ili jednu Anu Karenjinu ja ne mogu da poklonim mojoj unuci.
Galerije mojih likova i portreta ne mogu da stoje u nekom muzeju,
po tome smo zaista uskraćeni. Imamo kratak vek, ali mi smo izabrali takav poziv
i moramo da podnesemo tako kako jeste..."

Mira Stupica kao Petrunjela i Mija Aleksić kao Pomet u Dundo Maroju, Marinka Držića...

 

[Soradze]

Mira Stupica o glumcima:

"Znate šta? Glumci rastu zajedno kao cveće što raste... Oni su svi zajedno jedna lepa bašta.
Svaki cvet ima svoj miris... Svaki cvet ima svoju boju... i svi su zajedno...
Znate, pozorište je jedna mala galaksija, ima svoju interakciju unutra i svi su podjednako važni...
I sunce je važno, kao što je važan i mesec... i zvezda i kometa i planeta...
Teško mi je da kažem jer se drukčije i različito razvijaju glumci...
Ima glumaca koji posle 40 godina progovore i postanu veliki glumci...
Ima glumaca koji bljesnu kao komete i nestanu, zgasnu vrlo brzo, potroše se...
Tako da je nepravedno reći ko je glumac veliki...
Mi smo svi, svi zajedno smo glumci i rastemo lepo...
I na kraju će se videti, posle 60 godina, hahahahhhah, ko je ko..."

 

[Lada]

HVALA za ovako divne priloge mila

 

[Soradze]

HVALA za ovako divne priloge mila

Oni su tebi na dar...

 

[Lada]

 

[Soradze]

Hajde da Miru Stupicu podignemo iz "zaborava"...
Zaslužila je...