МИРА ЈЕ ЗАСЛУЖИЛА да се вечно чува успомена на њу!

Poruka
20.104
Мира је заслужила да се вечно чува успомена на њу
Mirjana Markovic- 1962. godine Foto Dokumentacija Novosti.jpg

...Често ми мисли улепшају наши сусрети и дивни разговори које смо сатима водили. Није било теме о којој се са њом није могло дискутовати. Умела је да прихвати сугестије, али и да чврсто брани своје ставове водећи притом рачуна да се ниједног момента не осећам непријатно. Некакав другачији став заиста не би могао да се повеже са ликом жене каква је била Мира - образована, одмерена, јака. Оно што је посебно било упечатљиво јесте да се енергично противила свакој врсти национализма. Имала је звање доктора социологије, а знање кудикамо шире, надограђено у многим областима. Била је угледни универзитетски професор како у Србији тако и у Русији, члан Руске академије друштвених наука и почасни професор Ломоносовског уневерзитета, писац чија су дела превођена на енглески, немачки, руски, бугарски, грчки, кинески, русински, словачки, мађарски, румунски, чешки, албански, турски, словеначки, македонски, јапански и тамилски језик! Само ово последње је довољно набројати па да свакоме буде јасно колико су је ценили у свету.

Кад год сам био у прилици обилазио сам је у Москви у којој је са сином Марком пронашла уточиште од политичког прогона, док ћерка Марија ево безмало већ две деценије живи на Цетињу. Велика братска Русија је Мири пружила највеће могуће гостопримство. Тамо је провела своје последње године неуморно радећи. И надајући се повратку у своју Србију. Није прошао ниједан наш разговор а да ме није питала: "Шта мислиш када ћу моћи да се вратима у Србију?" То је била једна од њених највећих жеља. Можда и највећа. Нажалост, није дочекала да се испуни.

Али ако је за утеху, сада почива под липом у дворишту породичне куће у Пожаревцу покрај свога мужа са којим је од школских дана делила добро и зло.
Поносан сам што ме је сматрала пријатељем. С тугом се сећам, док ово пишем, нашег последњег сусрета. Била је у болници. Веровали смо у опоравак. И лекари су говорили да ће бити све у реду. Договорили смо се да се видимо поново за три дана, 11. априла. Али тада је већ пала у кому. Заувек је склопила очи 14. априла.

Не верујем да ће се у скорије време појавити неко ко ће писати о свом и раду свог супруга, а да никога својим писањем не повреди, као што је то управо она чинила. А на историчарима је да истраже и утврде њен политички утицај у време владавине Слободана Милошевића.

Драга другарице Миро, почивај у миру.
Вјечнаја памјат.
Народни посланик Драгомир Ј. Карић са супругом

****************************
ТРАГИЧНО је, колико су многи грађани Србије имали криву слику о професорки Мирјани Марковић, супрузи председника Србије, Слободана Милошевића, убијеног у хашком казамату.. А тек, колико нису имали појма каквог су имали председника.

САДА МНОГИ "УЖИВАЈУ" У ПЛОДОВИМА ТОГ ЊИХОВОГ НЕЗНАЊА! Нажалост и сви ми остали, због те њихове кратковидости и још много, много тога ... ево,
скоро да смо дотакли ДНО!!!:rtfm:

.
 
Ко је заслужан за долазак Кинеза и отварање њихових продавница где је сигурно
сваки грађанин Србије НЕШТО КУПИО због више него приступачних цена?

Заслужна је Мира Марковић и нико други.
 
vole je karici

voli je i miskovic , pa i mitrovic

i ostali ekstra-profiteri 90-ih

ko je hteo da radi i nosi gajbice dosao je do enormnog bogatstva

a vi kako ste?

И сва та Идеологија полако фата свој замајац- Кина тренутно господари Светом.
Рус господари светом!

јел има неко неке примедбе ,можда?
да ли неко жели да каже да Мира није била визионар,пророк?
 
И сва та Идеологија полако фата свој замајац- Кина тренутно господари Светом.
Рус господари светом!

јел има неко неке примедбе ,можда?
да ли неко жели да каже да Мира није била визионар,пророк?
sigurno je odvela kineze i u ostale gradove sveta

posto bez nje ne bi dosli u srbiju , sigurno nigde bez nje nisu ni otisli
 
Mira nista nije zasluzila osim da joj se otkine glava za terorizam. Ali problem je sto su je drugi teroristi protjerali, da bi preuzeli poluge sile za politicke ciljeve i pljacku, za novi verziju ustaskog terora nad Srbima pod plastom demokratije. Dakle u takvom svijetu Mira nije zasluzila politicki progon.
Ali u objektivnom dobrom svijetu Kraljevine, Mira ne bi imala nikakve veze sa drzavom i polugama sile, i bavila bi se socijalistckim programima u svojoj zupi. I onda bi u tom pravednom svijetu Kraljevine sta bi bilo da je bilo mogla fino uzivati u penziji u Srbiji.
 

...Често ми мисли улепшају наши сусрети и дивни разговори које смо сатима водили. Није било теме о којој се са њом није могло дискутовати. Умела је да прихвати сугестије, али и да чврсто брани своје ставове водећи притом рачуна да се ниједног момента не осећам непријатно. Некакав другачији став заиста не би могао да се повеже са ликом жене каква је била Мира - образована, одмерена, јака. Оно што је посебно било упечатљиво јесте да се енергично противила свакој врсти национализма. Имала је звање доктора социологије, а знање кудикамо шире, надограђено у многим областима. Била је угледни универзитетски професор како у Србији тако и у Русији, члан Руске академије друштвених наука и почасни професор Ломоносовског уневерзитета, писац чија су дела превођена на енглески, немачки, руски, бугарски, грчки, кинески, русински, словачки, мађарски, румунски, чешки, албански, турски, словеначки, македонски, јапански и тамилски језик! Само ово последње је довољно набројати па да свакоме буде јасно колико су је ценили у свету.

Кад год сам био у прилици обилазио сам је у Москви у којој је са сином Марком пронашла уточиште од политичког прогона, док ћерка Марија ево безмало већ две деценије живи на Цетињу. Велика братска Русија је Мири пружила највеће могуће гостопримство. Тамо је провела своје последње године неуморно радећи. И надајући се повратку у своју Србију. Није прошао ниједан наш разговор а да ме није питала: "Шта мислиш када ћу моћи да се вратима у Србију?" То је била једна од њених највећих жеља. Можда и највећа. Нажалост, није дочекала да се испуни.

Али ако је за утеху, сада почива под липом у дворишту породичне куће у Пожаревцу покрај свога мужа са којим је од школских дана делила добро и зло.
Поносан сам што ме је сматрала пријатељем. С тугом се сећам, док ово пишем, нашег последњег сусрета. Била је у болници. Веровали смо у опоравак. И лекари су говорили да ће бити све у реду. Договорили смо се да се видимо поново за три дана, 11. априла. Али тада је већ пала у кому. Заувек је склопила очи 14. априла.

Не верујем да ће се у скорије време појавити неко ко ће писати о свом и раду свог супруга, а да никога својим писањем не повреди, као што је то управо она чинила. А на историчарима је да истраже и утврде њен политички утицај у време владавине Слободана Милошевића.

Драга другарице Миро, почивај у миру.
Вјечнаја памјат.
Народни посланик Драгомир Ј. Карић са супругом

****************************
ТРАГИЧНО је, колико су многи грађани Србије имали криву слику о професорки Мирјани Марковић, супрузи председника Србије, Слободана Милошевића, убијеног у хашком казамату.. А тек, колико нису имали појма каквог су имали председника.

САДА МНОГИ "УЖИВАЈУ" У ПЛОДОВИМА ТОГ ЊИХОВОГ НЕЗНАЊА! Нажалост и сви ми остали, због те њихове кратковидости и још много, много тога ... ево,
скоро да смо дотакли ДНО!!!:rtfm:

Ne mogu da verujem,da neko ima drskosti,da opravdava zlocinacki rad Mire Markovic.Gurnula je hiljade srpskih mladica,da izginu u besmislenom
gtadjanskom ratu,koji su izazvali ona.i onaj njen sonja Slobodan.Za svog sina Marka,preko VMA su dobili uverenje,da je nesposoban da sluzi vojsku.
dakle,tudja deca su morala da ginu,a njeno kopile je bilo zasticeno.I sada neko drsko i bezobrazno,hvali taj par koji je potpuno opravdano,
nazvan "Boni i Klajd" .
 
Ova tema o Miri Markovic i hvalospevima tog bracnog para,koji su zlocinci NIJE SMELA DA SE POJAVI NA OVOM FORUMU jer vredja ceo srpski
narod,koji je zbog njih,podneo uzsne zrtve.Kako ljudske,tako i materijalne i moralne! Ovo je uvreda za SRBIJU KAO DRZAVU !!!

Мира Марковић ће заувек остати у срцима ,Нас,Србских Четника јер нам је омогућила
да се за јефтине паре хранимо и облачимо код њених Кинеза у временима када нам комунистички унуци
деру кожу са леђа,када нас комунистички судски извршитељи избацују из станова због 5000 дуга.

Поштована Др. Магистар Мира Марковић је Србији нешто оставила у Аманет-кинеске радње.
А шта ћеш ти да оставиш и да ли ће тебе по нечему Србија да памти?
 

...Често ми мисли улепшају наши сусрети и дивни разговори које смо сатима водили. Није било теме о којој се са њом није могло дискутовати. Умела је да прихвати сугестије, али и да чврсто брани своје ставове водећи притом рачуна да се ниједног момента не осећам непријатно. Некакав другачији став заиста не би могао да се повеже са ликом жене каква је била Мира - образована, одмерена, јака. Оно што је посебно било упечатљиво јесте да се енергично противила свакој врсти национализма. Имала је звање доктора социологије, а знање кудикамо шире, надограђено у многим областима. Била је угледни универзитетски професор како у Србији тако и у Русији, члан Руске академије друштвених наука и почасни професор Ломоносовског уневерзитета, писац чија су дела превођена на енглески, немачки, руски, бугарски, грчки, кинески, русински, словачки, мађарски, румунски, чешки, албански, турски, словеначки, македонски, јапански и тамилски језик! Само ово последње је довољно набројати па да свакоме буде јасно колико су је ценили у свету.

Кад год сам био у прилици обилазио сам је у Москви у којој је са сином Марком пронашла уточиште од политичког прогона, док ћерка Марија ево безмало већ две деценије живи на Цетињу. Велика братска Русија је Мири пружила највеће могуће гостопримство. Тамо је провела своје последње године неуморно радећи. И надајући се повратку у своју Србију. Није прошао ниједан наш разговор а да ме није питала: "Шта мислиш када ћу моћи да се вратима у Србију?" То је била једна од њених највећих жеља. Можда и највећа. Нажалост, није дочекала да се испуни.

Али ако је за утеху, сада почива под липом у дворишту породичне куће у Пожаревцу покрај свога мужа са којим је од школских дана делила добро и зло.
Поносан сам што ме је сматрала пријатељем. С тугом се сећам, док ово пишем, нашег последњег сусрета. Била је у болници. Веровали смо у опоравак. И лекари су говорили да ће бити све у реду. Договорили смо се да се видимо поново за три дана, 11. априла. Али тада је већ пала у кому. Заувек је склопила очи 14. априла.

Не верујем да ће се у скорије време појавити неко ко ће писати о свом и раду свог супруга, а да никога својим писањем не повреди, као што је то управо она чинила. А на историчарима је да истраже и утврде њен политички утицај у време владавине Слободана Милошевића.

Драга другарице Миро, почивај у миру.
Вјечнаја памјат.
Народни посланик Драгомир Ј. Карић са супругом

****************************
ТРАГИЧНО је, колико су многи грађани Србије имали криву слику о професорки Мирјани Марковић, супрузи председника Србије, Слободана Милошевића, убијеног у хашком казамату.. А тек, колико нису имали појма каквог су имали председника.

САДА МНОГИ "УЖИВАЈУ" У ПЛОДОВИМА ТОГ ЊИХОВОГ НЕЗНАЊА! Нажалост и сви ми остали, због те њихове кратковидости и још много, много тога ... ево,
скоро да смо дотакли ДНО!!!:rtfm:

.

Svakako, ali kao ludače i crvene veštice.
 

Back
Top