mir - jam

[Nina]

Pod poznatim pseudonimom Mir – Jam krije se ime najčitanijeg savremenog ženskog autora, Milice Jakovljević. Rođena je 22. aprila 1887. godine u Jagodini, u porodici državnog činovnika. Bila je srpska novinarka i književnica. Iako je u svojim delima najčešće pisala o ljubavi i braku, nikada se nije udavala. Njen brat Stevan Jakovljević takođe je postao poznati srpski pisac, autor prvog srpskog bestselera „Srpska trilogija“. Detinjstvo i mladost provela je u Kragujevcu. Završila je Višu žensku školu u Beogradu, gde se školovala za učiteljicu.

Nakon Prvog svetskog rata Milica se seli u Beograd, kako bi započela svoju novinarsku karijeru. Prema svojim rečima, novinarskom karijerom bavila se u periodu od 1921. do 1941. godine. Prvih pet godina provela je u dnevnom listu Novosti, a ostalih petnaest u Nedeljnim ilustracijama. Sve vreme se potpisivala kao Mir – Jam, a ovaj pseudonim zadržala je i tokom pisanja romana.

Pod ovim pseudonimom objavila je mnogo ljubavnih romana i priča. Pošto je stvarala u posleratnom periodu, narodu je bilo potrebno da skrene misli sa dotadašnjih tema stradanja i pobegne od svakodnevnih briga i problema. Laki ljubavni sadržaji pronašli su put do srca naroda.Vrlo brzo ih je osvojila i postala kraljica ljubavnih romana. Oštra književna kritika nije je omela da napiše romane koji se smatraju najlepšom savremenom srpskom ljubavnom prozom. Romani Ranjeni orao, Samac u braku, Greh njene majke, Nepobedivo srce, ekranizovani su i već godinama mame najdublje emocije gledalaca. Njihove glavne junake danas nam približavaju naši najistaknutiji glumci.

Osim romana, Mirjana Jakovljević pisala je i pripovetke i pozorišne komade. Godine 1939. napisala je dramu Tamo daleko, koju je izvela legendarna Žanka Stokić u glavnoj ulozi.

Prema rečima Nevenke Urbanove, srpske pozorišne dive, Mir – Jam je bila lepa žena,koja je na plaži čitala Rableovu knjigu u originalu. Bila je izrazito elokventna, govorila je više stranih jezika. U vreme kada je većina žena bila neobrazovana, Milica se zalagala za njihova prava. Posebno se izdvojio njen tekst pod nazivom Treba li podići ženi spomenik?, u kome se zalagala za sve tadašnje žene i njihova prava. Živela je tihim i povučenim životom, poput svoje Nede iz romana Greh njene majke.

Nakon što je odbila da radi za okupacione novine, njeni romani bili su zabranjeni, što je dovelo do toga da Milica ostane bez posla. Odbačena od svih, umire 22. decembra 1952. godine od raka pluća. O njenoj tragičnoj smrti nijedne novine nisu izveštavale.

U monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791-1991) među sto najznačajnijih novinara uvrštene su samo tri žene – Maga Magazinović, Desa Glišić i Milica Jakovljević – Mir-Jam.

 

[Black_star]

Ortakinja koja cita Mir - Jam + topla cokolada = Mir - Njam ...

 

[Duki Lu]

Svi je znaju kao Mir Jam, bila je prozvana srpskom Džejn Ostin, a njene knjige obožavale su gotovo sve žene.


U proteklih nekoliko godina često smo mogli čuti kako se spominje na televiziji, zbog ekranizacije njenih najpoznatijih romana. Međutim, o njenm privatnom životu ne zna se mnogo.

Pravo ime bilo joj je Milica Jakovljević. Rodila se u Jagodini 1887. godine, a detinjstvo i mladost provela u Kragujevcu.
Želela je da bude novinar, pa se nakon Prvog svetskog rata seli za Beograd kako bi radila u Novostima, Nedeljnim ilustracijama, a sve vreme se potpisivala kao Mir Jam.
Ovaj pseudonim zadržala je i kada je počela da piše svoje romane.
Njeni romani stekli su izuzetnu popularnost u tom periodu. Pisala je o ljubavi, braku i životu građanske klase tadašnje Jugoslavije.

Milica Jakovljević živela je tihim i povučenim životom. U to vreme važila je za pravu lepoticu. Iako je sa velikom strašću pisala o ljubavi i braku, Mir Jam se nikada nije udavala. Bila je obrazovana, stabilna i samostalna. Tečno je govorila francuski i ruski, a o njenom privatnom životu više se nagađalo, nego što se zbilja znalo.


Čitalačku publiku osvojila je jednostavnim i pomalo sladunjavim stilom. Njeni romani bili su pitki, čitali se u dahu i sa uživanjem, ali te kritike nisu uticale na Milicu da prestane pisati svoje romane.

Ranjeni orao čiju smo ekranizaciju mogli gledati od 2009. godine, jedan je od najpoznatijih njenih romana.

Pored toga, romani To je bilo jedne noći na Jadranu, Nepobedivo srce, Otmica muškarca, Greh njene mame, U slovenačkim gorama, Samac u braku i Mala supruga su decenijama mamili suze i uzdahe devojaka, a i ponekog muškarca sa širokom lepezom likova i uzbudljivim razvojem događaja.


U opusu Mir Jam našle su se i zbirke pripovedaka Dama u plavom, Časna muška reč, Devojka sa zelenim očima, Sve one vole ljubav i pozorišni komadi Tamo daleko i Emancipovana porodica.

Nakon Drugog svetskog rata na Mir Jam pada „ljaga“ da je odbila da radi za okupacione novine, te njene knjige bivaju zabranjene, a ona više ne može da nađe posao.

Napuštena i osramoćena bez penzije, Milica je gurnuta u stranu. Umire 22. decembra 1952. godine od upale pluća. O njenoj smrti nijedne novine nisu izvestile.

Tek 1972. godine, postavljanjem na scenu Ateljea 212 predstave „Ranjeni orao“, dela Mir Jam ponovo oživljavaju. Danas su na nacionalnoj televiziji izuzetno popularne serije i filmovi inspirisani njenim radom, koje publika iznova i iznova prati svake godine.

 

[mizaca]

Steta sto nije rodjena u Britaniji..........Nikad da dovrsim "Samca u braku".......Neko je pokidao stranice iz te pozajmlene knjige u biblioteci......
Iako je to laka literatura lijepo opisuje zivot i navike ljudi ondasnjeg vremena......
Nema zene koja nije procitala bar jednu Mir-Jam -inu knjigu za svog zivota......

 

[Neno]

TUŽAN KRAJ KRALJICE SRPSKIH LJUBAVNIH ROMANA – OVO NISTE ZNALI O MIR JAM​

SVE PRODALA ZA MALO UGLJA I UMRLA U SIROMAŠTVU​

Mir Jam je pseudonim književnice čiji su romani obeležili period između dva rata u Kraljevini Jugoslaviji i učinili je najčitanijim ženskim autorom.

Njeno pravo ime bilo je Milica Jakovljević i rođena u Jagodini 22. aprila 1887. godine.

Detinjstvo i mladost provela je u Kragujevcu. Posle Prvog svetskog rata se preselila u Beograd, kako bi započela karijeru kao novinarka u “Novostima” kao jedna od retkih žena u poslu. Posle toga je radila i u “Nedeljnim ilustracijama”, sve vreme iza pseudonima Mir Jam, koji je zadržala i kada je počela da piše romane.

U svom stanu u Molerovoj ulici na Slaviji, Milica je pisala o ljubavi, braku i životu građanske klase u Jugoslaviji. Šetala je beogradskim ulicama “zanosna u ljubičastoj pelerini, doterana i negovana, sa dugim loknama, lepa i smerna Mir Jam, patrijarhalna devojka iz dobre kuće”.

Uprkos činjenici da je pisala o ljubavi i braku, Milica se nikada nije udavala, a o njenom privatnom životu se mnogo više nagađalo nego što se zaista znalo.

Nakon što je prešla čedrdesetu, po beogradskim kuloarima počela su govorkanja da njen stan posećuje tadašnji veoma poznati i jedan od najprivlačnijih glumaca Božidar Boža Nikolić. Od nje je bio stariji pet godina, udovac, a veza je rasturena nakon jedne decenije zbog, kako se pričalo, Miličinog kategoričnog odbijanja da vezu krunišu brakom.

Volela je i Vitoja, Slovenca kojem je posvetila roman “Slovenačka gora”.

“Drugog dana ja i Vitoj izašli smo pre podne sami u šetnju. Vodio me u park Tivoli. Kako je to divan park, svetao, pun cveća, pokraj jednog malog jezerca. Seli smo na klupu. Pričali i zaćutali. Ptičice su cvrkutale oko nas, deca se u dolini igrala, senke drveća pokrivale nas, jezero je bilo mirno, a moja duša ustalasana. Vitoj mi se najednom naže niže, obgrli mi ramena i poljubi mi usne”, otkrila je u svojoj autobiografiji.

Mir Jam se zalagala i za ženska prava. U vreme kada je većina dama još bila neobrazovana i potlačena, ona se borila za rodnu ravnopravnost, baveći se suštinskim problemima ženskog pola. Izdvojila se tekstom “Treba li podići ženi spomenik”, zalažući se da se damama prizna svako umeće.

Međutim, nisu svi podržavali rad ove jedinstvene žene. Mnogi su je kritikovali i osporavali, uz argumente da njen rad nije mogao da se meri sa muškim autorima tog vremena. Često su je upoređivali sa bratom, poznatim piscem Stevanom Jakovljevićem, autorom “Srpske trilogije”. Njegova odiseja koja je opisala srpskog vojnika kao pravog pobednika u Velikom ratu donela mu je tutulu autora prvog srpskog bestselera.

Milica Jakovljević je autor romana “Ranjeni orao”, koji se smatra najlepšom ljubavnom pričom srpske književnosti ekranizovan je 2009. godine i tako se opet našao u žiži javnosti. Pored toga pisala je i romane “To je bilo jedne noći na Jadranu”, “Nepobedivo srce”, “Otmica muškarca”, “Greh njene mame”, “U slovenačkim gorama”, “Samac u braku” i “Mala supruga”…

Tada se desio potpuni preokret u njenom životu.

Milica, koja je bila jedna od najpoznatijih novinarki tog vremena, tokom okupacije odbila je da dobro plaćen posao radi u Nedićevim okupacionim novinama kako ne bi okaljala svoj i obraz brata Stevana, majora kraljevske vojske u zarobljeništvu.

Posle rata za nju nije bilo posla ni penzije, dok je Stevan napredovao velikom brzinom na lestvici društvenog uspeha. Dva puta je biran za poslanika u Veću građana Jugoslavije.

Bila je odbačena, zaboravljena i sankcionisana. Status novinara je izgubila jer je prošlo više od devet meseci bez angažmana, a niko nije uzimao u obzir razloge. Odbijena je i za penziju, a da bi preživela, sva autorska prava svojih književnih dela prenela je na beogradskog knjižara Ivana Veselinovića.

To je obelodanjeno tačno 20 godina nakon njene smrti, kada je 1972. godine Atelje 212 u svoj repertoar uvrstio predstavu “Ranjeni orao”. Porodica, koja je očekivala materijalnu dobit zbog izvođenja njenog dela, ostala je u šoku kada se Ivan Veselinović pojavio sa ugovorom na čijoj poleđini je pisla poruka da joj je on “omugućio da priušti nešto uglja kako se ne bi smrzla”, te da zato na njega prenosi sva prava.

Umrla je 22. decembra 1952. godine od zapaljenja pluća, a vest o njenoj smrti nisu objavile ni jedne novine.


Oaza znanja