Kad bih mog’o da promenim sudbu,
da vratim ovaj život, unazad,
tad bi’ znao, kako da preživim,
ovu patnju, gorčinu i jad,
tad’ bih znao, zašta živim,
kada vratim tebe, u moj grad.
Želim da ti kažem, svoja osećanja,
što odlaziš, nemaš opravdanja,
zašto gaziš, svoja obećanja,
ja ti nudim, minut pokajanja,
što pogazi, svoja obećanja,
ja ti nudim, minut kajanja.
Šta osećam, prema tebi dušo,
nikad nisam, nikom rekao,
neki demon, u mene je uš’o,
tvoju ljubav, dok sam čekao,
neki demon, u mene je uš’o,
u paklu me, večno pekao.
Ja umoran sam, od ovog života,
jer ne znam više, kome pripadam,
kad zaboli, ona rana stota,
svoje tajne, kom’ da ispričam,
kome život, nesrećni, da predam,
tebi, ili da ga trošim sam ?
