waterpolista
Iskusan
- Poruka
- 5.669
Superbakterija može i do Srbije, ali nije opasna!
Naši stručnjaci tvrde da nema razloga za paniku jer bakterija nije smrtonosna, niti bi izazvala epidemiju
s1
bakterije
Novi enzim NDM-1, prozvan superbakterija, otporan na sve antibiotike, koji se pojavio u bolnicama u Velikoj Britaniji i preti da se proširi po celoj Evropi, može da se pojavi i u Srbiji, kaže za Press profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktor Službe za mikrobiologiju KC Srbije dr Milena Švabić-Vlahović. Ona ipak ističe da nema razloga za paniku jer bakterija nije smrtonosna, niti bi izazvala epidemiju.
Nova superbakterija otporna je i na najjače antibiotike, a u bolnicama u Velikoj Britaniji do sada je otkriveno pedesetak slučajeva. Reč je o enzimu „nju delhi metalo 1" (NDM-1), koji bi mogao brzo da se raširi po Evropi i svetu jer je otporan na gotovo sve antibiotike, pa čak i na klasu karbapenema koji se koriste u vanrednim situacijama. Enzim je otkriven kod osoba koje su boravile u Indiji i Pakistanu zbog estetskih operacija, lečenja raka ili transplantacije organa, a onda se vratile u Englesku na dalju terapiju. Naučnici su ustanovili da se bakterija vezuje za ešerihiju koli, bakteriju koja izaziva urinarne i disajne infekcije.
Otporna na antibiotike
Prof. dr Milena Švabić-Vlahović objašnjava za Press da sama ešerihija koli nije patogena.
- Ona se nalazi u debelom crevu zdravog čoveka kao deo fiziološke mikroflore. Kada se nađe u drugim organima ili tkivima, izaziva oboljenje. Rizik od unošenja sojeva ešerihije koli koji produkuju enzim postoji, ali pravovremena mikrobiološka dijagnostika i epidemiološki nadzor mogu da drže širenje mikroorganizma pod kontrolom - objašnjava naša sagovornica.
a2
fakti
n Gen NDM-1 u Veliku Britaniju dospeo je iz Indije i Pakistana
n Britanski stručnjaci uzeli su uzorke bakterija od pacijenata na bolničkom lečenju u dva mesta u Indiji i od pacijenata upućenih u britansku nacionalnu laboratoriju
n Prisustvo bakterije primećeno je i u Holandiji, Švedskoj, Kanadi, SAD, Australiji i Bangladešu
n NDM-1 pronađen je u crevnoj bakteriji ešerihija koli, koja se često vezuje za infekcije urinarnog trakta
n Rezistencija bakterija na antibiotike posledica je mutacija u samim bakterijama
Prema njenim rečima, NDM-1 kao bakterija koja je moćno rezistentna na antibiotike sama po sebi ne predstavlja opasnost za zdravlje ljudi, ali u kombinaciji sa drugim teškim bolestima može da izazove komplikacije.
Karantinska bolest
- Bakterija nije smrtonosna, ali može da stvori komplikacije kod obolelih od meningitisa ili od neke druge bolesti u poodmaklom stadijumu. To se, međutim, dešava kod jedne od 100.000 do 500.000 osoba. Znači, nema mesta panici. Ima mogućnosti da ona dođe i kod nas, ali neće doći do nekontrolisanog širenja, odnosno epidemije - tvrdi prof. dr Švabić-Vlahović, i dodaje da SZO razmatra da bakterijsku rezistenciju koja je prisutna svuda u svetu proglasi karantinskom bolešću.
S druge strane, širom sveta već su se pojavile i tvrdnje da je ovo još jedna zavera farmaceutske mafije, posle prošlogodišnje „pomame" u vezi sa svinjskim gripom. Tako je internet preplavljen tvrdnjama o teoriji zavere, koje, mora se priznati, deluju podjednako ubedljivo...
s2
bakterija
b2
Troje mrtvih u Grčkoj od virusa „zapadni nil" koji prenose komarci
SOLUN - Virus „zapadni nil", koji se prenosi ujedom komarca, odneo je već tri života u severnom delu Grčke, dok se zdravstvenim ustanovama u ovoj zemlji do sada javila 21 osoba sa simptomima ove bolesti. Stanje jedne od njih, starice u osmoj deceniji, i dalje je kritično, dok su ostali van životne opasnosti.
Prema procenama stručnjaka, građani Srbije nemaju razloga za strah da će se virus proširiti i na našu zemlju, pošto nema registrovanih slučajeva oboljenja ni u drugim susednim zemljama. Za sada je kritična oblast ograničena jedino na solunsku regiju, a zbrinuti bolesnici listom su stariji od 60 godina. Njih 12 registrovano je u Solunu, a 10 u Veriji. Ni Generalni konzulat Srbije u Solunu nema informacije da je neko od naših državljana zaražen virusom „zapadni nil".
Ovaj virus prenosi se ubodom tigrastih i kuleks komaraca, a u najtežim slučajevima zaraženi oboljevaju od encefalitisa i meningitisa. Međutim, kod većine inficiranih posledice su mnogo blaže, dok smrtnost iznosi oko jedan odsto. Simptomi bolesti poznate i kao „nilska groznica" su glavobolja, bol u mišićima i groznica. Ponekad može doći i do komplikacija u centralnom nervnom sistemu, a osim uboda komaraca, nema drugog načina da virus pređe na ljude.
Prvi put ova bolest pojavila se 1937. godine u Ugandi, i to u tamošnjoj pokrajini Zapadni Nil, po kojoj je virus dobio ime. Od tada se povremeno javljao i u drugim afričkim zemljama, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama. Prvi slučajevi u Evropi zabeleženi su 1996. godine, u Rumuniji, Mađarskoj, Francuskoj i Španiji. (AG.)
Naši stručnjaci tvrde da nema razloga za paniku jer bakterija nije smrtonosna, niti bi izazvala epidemiju
s1
bakterije
Novi enzim NDM-1, prozvan superbakterija, otporan na sve antibiotike, koji se pojavio u bolnicama u Velikoj Britaniji i preti da se proširi po celoj Evropi, može da se pojavi i u Srbiji, kaže za Press profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktor Službe za mikrobiologiju KC Srbije dr Milena Švabić-Vlahović. Ona ipak ističe da nema razloga za paniku jer bakterija nije smrtonosna, niti bi izazvala epidemiju.
Nova superbakterija otporna je i na najjače antibiotike, a u bolnicama u Velikoj Britaniji do sada je otkriveno pedesetak slučajeva. Reč je o enzimu „nju delhi metalo 1" (NDM-1), koji bi mogao brzo da se raširi po Evropi i svetu jer je otporan na gotovo sve antibiotike, pa čak i na klasu karbapenema koji se koriste u vanrednim situacijama. Enzim je otkriven kod osoba koje su boravile u Indiji i Pakistanu zbog estetskih operacija, lečenja raka ili transplantacije organa, a onda se vratile u Englesku na dalju terapiju. Naučnici su ustanovili da se bakterija vezuje za ešerihiju koli, bakteriju koja izaziva urinarne i disajne infekcije.
Otporna na antibiotike
Prof. dr Milena Švabić-Vlahović objašnjava za Press da sama ešerihija koli nije patogena.
- Ona se nalazi u debelom crevu zdravog čoveka kao deo fiziološke mikroflore. Kada se nađe u drugim organima ili tkivima, izaziva oboljenje. Rizik od unošenja sojeva ešerihije koli koji produkuju enzim postoji, ali pravovremena mikrobiološka dijagnostika i epidemiološki nadzor mogu da drže širenje mikroorganizma pod kontrolom - objašnjava naša sagovornica.
a2
fakti
n Gen NDM-1 u Veliku Britaniju dospeo je iz Indije i Pakistana
n Britanski stručnjaci uzeli su uzorke bakterija od pacijenata na bolničkom lečenju u dva mesta u Indiji i od pacijenata upućenih u britansku nacionalnu laboratoriju
n Prisustvo bakterije primećeno je i u Holandiji, Švedskoj, Kanadi, SAD, Australiji i Bangladešu
n NDM-1 pronađen je u crevnoj bakteriji ešerihija koli, koja se često vezuje za infekcije urinarnog trakta
n Rezistencija bakterija na antibiotike posledica je mutacija u samim bakterijama
Prema njenim rečima, NDM-1 kao bakterija koja je moćno rezistentna na antibiotike sama po sebi ne predstavlja opasnost za zdravlje ljudi, ali u kombinaciji sa drugim teškim bolestima može da izazove komplikacije.
Karantinska bolest
- Bakterija nije smrtonosna, ali može da stvori komplikacije kod obolelih od meningitisa ili od neke druge bolesti u poodmaklom stadijumu. To se, međutim, dešava kod jedne od 100.000 do 500.000 osoba. Znači, nema mesta panici. Ima mogućnosti da ona dođe i kod nas, ali neće doći do nekontrolisanog širenja, odnosno epidemije - tvrdi prof. dr Švabić-Vlahović, i dodaje da SZO razmatra da bakterijsku rezistenciju koja je prisutna svuda u svetu proglasi karantinskom bolešću.
S druge strane, širom sveta već su se pojavile i tvrdnje da je ovo još jedna zavera farmaceutske mafije, posle prošlogodišnje „pomame" u vezi sa svinjskim gripom. Tako je internet preplavljen tvrdnjama o teoriji zavere, koje, mora se priznati, deluju podjednako ubedljivo...
s2
bakterija
b2
Troje mrtvih u Grčkoj od virusa „zapadni nil" koji prenose komarci
SOLUN - Virus „zapadni nil", koji se prenosi ujedom komarca, odneo je već tri života u severnom delu Grčke, dok se zdravstvenim ustanovama u ovoj zemlji do sada javila 21 osoba sa simptomima ove bolesti. Stanje jedne od njih, starice u osmoj deceniji, i dalje je kritično, dok su ostali van životne opasnosti.
Prema procenama stručnjaka, građani Srbije nemaju razloga za strah da će se virus proširiti i na našu zemlju, pošto nema registrovanih slučajeva oboljenja ni u drugim susednim zemljama. Za sada je kritična oblast ograničena jedino na solunsku regiju, a zbrinuti bolesnici listom su stariji od 60 godina. Njih 12 registrovano je u Solunu, a 10 u Veriji. Ni Generalni konzulat Srbije u Solunu nema informacije da je neko od naših državljana zaražen virusom „zapadni nil".
Ovaj virus prenosi se ubodom tigrastih i kuleks komaraca, a u najtežim slučajevima zaraženi oboljevaju od encefalitisa i meningitisa. Međutim, kod većine inficiranih posledice su mnogo blaže, dok smrtnost iznosi oko jedan odsto. Simptomi bolesti poznate i kao „nilska groznica" su glavobolja, bol u mišićima i groznica. Ponekad može doći i do komplikacija u centralnom nervnom sistemu, a osim uboda komaraca, nema drugog načina da virus pređe na ljude.
Prvi put ova bolest pojavila se 1937. godine u Ugandi, i to u tamošnjoj pokrajini Zapadni Nil, po kojoj je virus dobio ime. Od tada se povremeno javljao i u drugim afričkim zemljama, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama. Prvi slučajevi u Evropi zabeleženi su 1996. godine, u Rumuniji, Mađarskoj, Francuskoj i Španiji. (AG.)
